eTrebinje
Republika Srpska Vijesti

Pod upitnikom izgradnja malih hidroelektrana u Republici Srpskoj

Izvor:

Fotografija:


Pod upitnikom je izgradnja malih hidroelektrana, a pod lupom bi mogli da se nađu svi koncesioni ugovori u Republici Srpskoj i to na zahtjev Kluba poslanika SNSDa. Prijedlog zakona o izmjenama i dopunama zakona o kocesijama, kojim se uređuje namjena sredstava prikupljenih od koncesionih naknada, u prvi plan iznjedrio je male hidroelektrane. Iz SNSD-a za Vladu stižu jasne poruke, od preispitivanja koncesionih naknada, podsticaja, do obustavljanja razmatranja svih novih inicijativa za gradnju malih hidroelektrana.

“Želimo da spriječimo izgradnju većine mini hidroenergana jer smatramo da  su te koncesije i izgradnja takvih obnovljivih izvora energetiskih potencijala iz te vrse obnovljivih izvora pokazali se kao vrlo štetnim.Mislimo da građani izdvajaju mnogo sredstava preko svojih računa za električnu energiju za podsticaje proizvodnje električne energioje iz obnovljivih izvora a da se sa tom izgrandjom narušavaju mnogi prirodni resursi”,rekao je Srđan Mazalica, poslanik SNSD-a u NS RS.

U Demosu imaju još radikalniji prijedlog – da se odmah, potpuno, zabrani izgradnja malih hidroelektrana.


“Bilo bi to i sprovođenje direktiva Evropske Unije, a svi smo deklarativno za ulazak u Evropsku Uniju. Na kraju krajeva, postigli bismo krajnji cilj da više ne budemo u situaciji da stalno govorimo da izgradnja i funkcionisanje malih hidroelektrana da su i ekonosmki i energetiski neiskoristive. A ekološka šteta je ogromna”, kazala je Spomenka Stevanović, šef Kluba poslanika DEMOS-a u NS RS.

Činjenica je da ukoliko neka lokalna zajednica ima negativno mišljenje, onda od koncesije nema ništa. Navedenim zakonskim rješenjem želimo u ovoj oblasti uvesti više reda”, poruka je ministra energetike i rudarstva. Iz redova opozicije moglo se čuti nekoliko primjedbi i poruka da se koncesije godinama zloupotrebljavaju. Potez poslanika SNSD-a smatraju populizmom iako priznaju da su i sami protiv gradnje malih hidroelektrana.

“Sad kadje dogorilo, kad su se građani pobunili kad su ljudi koji imaju kapital vidjeli da imaju svoj interes kad narod to ne da da se gradi onda vi idete populistički sa nekim amndmanima, mjerama, zabranama, strogoćama. Da vam kažem nešto, ja imam svoje razmišljanje kad je ovo upitanju, ja sam protiv”, rekao je Zoran Vidić poslanik SDS-a u NS RS.

“Kada donosimo zaključke i kada idemo sa amandmanom naš stav je da to uradimo veoma pažljivo da bi u jednom trenutku imali mogućnost da potpuno zabranimo male hidroenergane”, ističe Igor Žunić, šef Kluba poslanika SNSD-a u NS RS.

Ponovo se potegla priča o imovini Republike Srpske, ovaj put kad su u pitanju šume. Poslaniku Senadu Bratiću, zasmetalo je to što u Prijedlogu zakona o Šumama Republike Srpske, koji bi trebalo da reguliše imovinu Javnog preduzeća, u više članova stoji da šumsko zemljište pripada Republici Srpskoj.

“Moram upozoriti da ova formulacija Šume i Šumsko zemljište u svojini Republike Srpske koja s eu različitim varijantama nalazi u članovim 11, 15 i 17, da je u suprotnosti sa Ustavom Bosne i Hercegovine  Ustavom Republike Srpske jer dotiče pitanje titulara zemljišta koje je kao ustavna kategorija određeno kao imnovina Bosne i Hercegovine”, kaže Senad Bratić, poslanička grupa “Zajedno za BiH” u NS RS.

“Mi se naravno ovdje nemožemo složiti, kao ni po pitanju poljoprivrednog zemljišta jer smatramo da šume Republike Srpske treba da budu svojina Republike Srpske a ne Bosne i Hercegvoine. Ne bih sad ovdje da tumačim ustav, ali mislim da je jasno da se po ovom pitanju nikako ne možemo složiti”, smatra Boris Pašalić, ministar poljioprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske .

Opozicionari se nisu bavili zemljištem Srpske, ali su, se osvrnuli na krađe koje godinama muče ovo javno preduzeće. To se sistemski rješava, odgovorio je resorni ministar.

“Kada su u pitanju šumske štete i krađe ja sam govorio o tome iznio sam podatke. Ali takođe sam saglasan, jedan od poslanika je govorio i pominjao područje Romanije. I mi smo zaista kada smo evidentirali štete, najveće su u Šumskom gazdinstvu JAhorina, Banjaluka i Šumsko gazdinstvo Romanija”, dodaje Pašalić.

Savez opština i gradova insistirao je na izmjenama zakona koje su se odnosile na način utroška sredstava koje Javno preduzeće Šume Srpske uplaćuju lokalnim zajednicima na ime korišćenja šumskih resursa, što je i prihvaćeno.

ATV


Šta Vi mislite o ovome?

VAŽNA NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne i stavove portala etrebinje.com. Molimo sve korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Zadržavamo pravo da obrišemo komentar bez prethodne najave i objašnjenja.

Ova stranica koristi kolačiće kako bi osigurali bolje korisničko iskustvo. Nastavkom korištenja pretpostavićemo da ste saglasni sa primanjem kolačića. Prihvati Pročitaj više