Kako su nastali restorani?

Objavljeno: . u kategoriji Hrana i piće

U zavisnosti od civilizacije, kulture, načina života, mesta boravka, zavisi i način ishrane ljudi. Neko voli da hranu priprema kod kuće, odnosno da jede „domaću hranu“, neko se hrani kod uličnih prodavaca hrane, a neko u restoranima, od onih u kojima se sprema „brza hrana“ do luksuznih i skupih restorana u kojima ima i „ptičijeg mleka“. U principu, obedovanje je vrsta društvenog života, jer čovek najčešće jede u društvu. Pošto je čovek društveno biće, restorani su nastali zbog ljudske potrebe, osim za hranom, za druženjem.

Kad su nastali restorani?

Mnogo pre nastanka restorana sličnih današnjim postojale su krčme u kojima su se ljudi družili, jeli , i pili. U Londonu su postojala mesta ili kuhinje u kojima se pripremalo meso, gde su gosti mogli da ga jedu na licu mesta ili da ga ponesu kući. Prva takva mesta zabeležena su u 12. veku. Engleske krčme su bila prva mesta gde hrana servirala u tačno određeno vreme. U 15. veku pojavile su se gostionice samo za obedovanje, a već u prvoj polovini 16. veka gradsko stanovništvo svih slojeva i klasa steklo je naviku da se hrani po gostionicama za male pare. Možemo reći da su to bili prvi restorani.

U istorijskom smislu, zvanično prvi restoran je otvoren u Parizu 1765. godine. Otvorio ga je izvesni Bulanže, pariski prodavac supe i postigao veliki uspeh, tako da u Parizu i celoj Francuskoj restorani niču na svakom ćošku. Tako kaže legenda, a da li je to u skladu sa istorijom, govori nam Rebeka Speng, ekspert za evropsku istoriju  sa univerziteta „Blumington“ u Indijani, SAD. Evo šta ona kaže povodom toga: „Moje istraživanje o najranijim restoranima oslanjalo se na policiske izveštaje (ukradenu srebrninu, samoubistva u privatnim sobama za ručavanje i sl.); dokumenta gildi (od kojih su mnoga izgubljena); i mnoštvo zabeleženih dokumenata (bračnih ugovora, spiskova svedoka, tako da vidimo s kim su se restorandžije ženile i čiji su prijatelji i porodica bili). U svemu tome nisam otkrila Bulanžea“.

A šta je onda sa Bulanžeom? Mnogi se slažu da to ne znači da on nije i postojao, jer ga pominju mnogi ugledni istoričari, ali nema istorijskih dokaza.

Šta o tome kaže čuvena Larusova enciklopedija, odnosno njen odeljak „Gastronomik“? Navodno je na ulazu u restoran stajao natpis „Bulanže isporučuje božanske restorane“. Ovde se reč restoran odnosi na ukusne čorbe za koje se smatralo da su lekovite. Naziv restorani  u današnjem  smislu potiče od francuske reči „restaurer“ što znači „osvežiti se“, „povratiti se“. Prema Larusovoj enciklopediji  pominje se i sudski proces u kojem je učestvovao Bulanže zbog jednog jela. Ovčija noga u belom sosu je naziv tog jela, a za koji su Bulanžeovi suparnici tvrdili da je od čorbe pretvorio u paprikaš što po ondašnjim esnafskim zakonima nije bilo dozvoljeno. Morao je da ubeđuje sud da nije ugrozio autorska prava drugih ugostitelja koji su pravili paprikaš i da njegova čorba nije, u stvari, paprikaš.

Istoričar kulinarstva dr Ken Albala kaže: „ Nemam razloga da verujem da ne postoji barem zrnce istine u tome, jer to ponavljaju mnogi ugledni istoričari“.

eTrebinje

Objavi na Facebook profilu

Poslednje dodato

21-10-2017
Trebinje: Marinci nakon tri decenije ponovo u svečanom stroju (Video)
21-10-2017
Sa nepune 4 godine Mia Petijević tečno govori engleski jezik (Video)
Vasa reklama dole sredina