Omladinskom politikom grada, banjalučka Gradska uprava se obavezala da će pronaći lokaciju i investitora za gradnju omladinskih stanova po nižim cenama, ali ova tematika još nije došla na red.
I dok su na jugu Srpske već počeli gradnju stanova za mlade bračne parove koji bi trebalo da budu završeni za dve godine, u Banjaluci – ni makac.
– Ne znam na koji način su to koncipirali u Trebinju, mi ove godine realizujemo socijalno stanovanje za ugrožene građane i nismo druge planove razrađivali – kratko je izjavio gradonačelnik Igor Radojičić, piše Srpskainfo.
U Trebinju je gradska uprava pokrenula program subvencionisane stanogradnje za parove do 38 godina, čija ukupna mesečna primanja ne prelaze 1.200 KM.
Cena kvadratnog stana je znatno niža od tržišne – 1.250 maraka u prvoj građevinskoj zoni.
Odabrana je i banka sa najpovoljnijom ponudom stambenih kredita, a programom je obuhvaćeno 40 parova.
Ova ideja najavljena je pre godinu i po dana i danas mašine već kopaju zemlju.
Sa druge strane, u Banjaluci, gradu u koji se masovno doseljavaju mladi ljudi i gde je kvadrat stana najskuplji u zemlji, parovi se snalaze kako umeju, pomoć mogu očekivati jedino od roditelja.
Ni krediti IRB-a mnogima nisu uteha, jer rade neprijavljeni i za mizerne plate, pa za ovu podršku ne mogu ni konkurisati. Sve ovo otežava mladim ljudima početak bračnog života i zasnivanje porodice.
Mada Banjaluka ima odlično urađenu omladinsku politiku 2018-2022 (OP), u kojoj je problematika stambenog zbrinjavanja mladih detaljno razrađena i sa predloženim rešenjima, sudeći po gradonačelnikovoj izjavi za sada je sve ostalo samo na papiru.
– Iako nije kasno da se ove ili najkasnije početkom sledeće godine krene sa tim, Banjaluka je trebalo već da počne sa realizacijom određenih mera iz Omladinske politike. U slučaju stambene politike za mlade, to je svakako izrada akata i početak rada u skladu sa njima na projektima vezanim za strategiju povećanja broja mladih ljudi sa sopstvenim stanom, definisanje lokacije za izgradnju omladinskih stanova i najava i pokretanje programa „Naš prvi stan“ za mlade bračne parove ispod 30 godina starosti – naglašava Dejan Lučka, direktor banjalučkog Centra za ljudska prava, a koji je učestovao u izradi ovog dokumenta.
Jedna od 12 oblasti na kojima se treba raditi, ističe on, a koja je obrađena u OP je i natalitetna politika i ostanak mladih u Banjaluci.
Da bi se smanjio broj onih koji odlaze, poručuje Lučka, neophodna je saradnja gradskih, republičkih i državnih organa, kao i dosledno sprovođenje rešenja, mera, strategija i predloga datih u ovom dokumentu, da bi se stvorio društveni ambijent u kojem mladi ljudi žele da ostanu i stvaraju svoje porodice.
– Banjaluka i njene strukture imaju dužnost, nakon usvajanja OP, da ozbiljno rade na tim stvarima. Do 2022. godine trebalo bi da se bar deo omladinskih stanova izgradi i proda, da se pristupi zakonskom smanjivanju izdataka za državu za izgradnju stanova za mlade, da se izgrade i po smanjenim cenama prodaju stanovi mladim bračnim parovima. Gradnja stambene zgrade za mlade u Trebinju je odlična stvar, i ukoliko se sprovede prema ispravnim procedurama i planovima, može poslužiti kao primer za Banjaluku i bilo koji drugi grad u BiH- zaključuje Lučka.
Anketa rađena sa omladincima u Banjaluci pokazuje da čak 75 mladih stanuje sa roditeljima, a preko 60 odsto je nezaposleno.
Borba sa vetrenjačama ili odlazak
Dejan Lučka podseća da postojeće kreditne linije, pa i one IRB-a nisu dovoljne za rešavanje stambenog pitanja mladih, prvenstveno jer nisu dostupne velikom broju mladih ljudi.
Mnogi ne mogu da ispoštuju tražene instrumente obezbeđenja, nemaju stalno zaposlenje, rade u neformalnom sektoru ili „na crno“, a i oni koji su stalno zaposleni, često ne mogu prihvatiti visoko zaduženje koje podrazumeva kupovina stana, jer mesečna plata nije dovoljna da pokrije ratu kredita ili im ne ostaje dovoljno sredstava za osnovne životne troškove.
– Kada se pogleda trenutna ekonomska i društvena situacija, nažalost, većina mladih Banjalučana može da očekuje ili borbu sa vetrenjačama ili rad za mrvice i utapanje u partijsko-kumovsko-rođačku ekonomiju ili učenje stranih jezika i iseljavanje u neke uređenije države u kojima će da rade i žive dostojanstvenim životom, a da u svoj grad dolaze turistički – upozorava on.