Broj poslodavaca koji je stavio „ključ u bravu“ i zatvorio svoje preduzeće u periodu od početka marta do danas iznosi svega 48, što je tri puta manje nego u istom periodu prošle godine. Ekonomisti objašnjavaju da je to posljedica ograničenog rada institucija, a ne realna slika dobre situacije na tržištu u Srpskoj.
Od početka marta do danas, smanjen je broj preduzeća koja su zatvorena, u stečaju i likvidaciji, ali je istovremeno smanjen i broj novoosnovanih poslovnih subjekata.
Za poslednjih pet mjeseci ove godine zatvoreno je 48 preduzeća, dok je u istom periodu prošle godine ugašeno 142 firme.
Slična situacija je i sa poslovnim subjektima koja su u stečaju ili likvidaciji. Broj preduzeća u kojima je pokrenut stečaj bio je svega deset, dok je u istom periodu prethodne godine u stečaju završilo 62, a u likvidaciji 17 preduzeća.
Novoosnovanih poslovnih subjekata je manji u odnosu na prethodnu godinu, te je osnovano 270 preduzeća, dok je tokom 2019. godine taj broj iznosio 363.
U Udruženju ekonomista Srpske „SWOT“ kažu da je situacija sa virusom korona dovela do „paralizovanja“ privrede, te stvorila novu vanrednu sliku tržišta u Republici Srpskoj, te da ona nije realna.
„Kada je krenula vanredna situacija sa pandemijom veliki broj institucija nije radio ili je bio ograničen. Otuda ovakva slika našeg tržišta, što malo nije realno. Ograničavanjem rada i broja šaltera dovelo je do manjeg rezultata“, rekao je ekonomista Marko Đogo.
S druge strane, kaže Đogo, privrednici su u jednu ruku bili i primorani ili ucjenjivani, ali i nagrađivani od strane države da održe svoje preduzeće.
„Država svojim mjerama pomoći i podsticajima navela je privrednike da održe svoje preduzeće u životu za vrijeme krize, ali i ograničenjima u smislu da neće dobiti pomoć ukoliko dođe do otpuštanja radnika ili tome slično. Mislim da će dio preduzeća biti zatvoreno onog trenutka kada država prestane izdvajati sredstva za njih.“, kazao je Đogo.
Đogo tvrdi da će se tek kroz godinu dana i više vidjeti zapravo kakvu štetu je nanijela pandemija virusa.