Kraljevska porodica je predmet interesovanja srpske javnosti još od vremena dolaska pukovnika Lojda Džordža Hodžisa, britanskog konzula, u knjaževinu Srbiju. Hodžisu se izuzetno dopao slobodarski srpski narod, pa je Milošu nudio pomoć oko donošenja, u ono doba zaista slobodoumnog, Sretenjskog ustava (protiv bile Rusija i Austrija), a knjaz je, s druge strane, uživao u dvorskim pričama.
Posle se pokazalo da se Hodžis zaigrao: London staje na stranu onih koji zaustavljaju proces osamostaljivanja Srbije, pukovnikova diplomatska karijera je zapečaćena, Miloš 13. juna 1839. abdicira pod pritiskom „ustavobranitelja“.
Istorija bilateralnih odnosa Srbije i Velike Britanije od tada pamti mnogo – i dobro i loše. Da se ne lažemo, od svih evropskih zemalja Britanija nikad nije bila među prvima na listi onih čija se politika može nazvati izuzetno bliskom Srbiji.
Takođe, i dalje postoji uverenje, ne samo na ovim prostorima, o visokom stepenu uvučenosti Velike Britanije u sve svetske intrige. Prekomerno virenje kroz kraljevsku ključaonicu, koje podrazumeva i više nego pikantne detalje, stoga se shvata, između ostalog, kao praktična vrsta protivudara – pravi odušak protiv „tih i takvih“.
Bez zazora se prihvataju „senzacije“ ponekad prilično prljave britanske štampe – život monarhije sagledava se kao sapunska opera, u kojoj je često jedini pozitivan lik pokojna princeza Dajana.
Sa druge strane, pri poseti Jugoslaviji, pre više od 40 godina, princ od Velsa bio je prijatno iznenađen što vidi mnogo nacija koje složno žive, vrlo zadovoljan gostoprimstvom. Bio je oduševljen i Beogradom.
Naslednika britanske krune 1978. u Srbiju je poslala kraljica kako bi upoznao Tita, „čoveka kome se divila“. U tadašnjoj Jugoslaviji ona sama bila je od 17. do 22. oktobra 1972. u pratnji supruga princa Filipa, od nedavno preminulog. Veoma zadovoljna prijemom produžila je samoinicijativno boravak dva dana, o čemu je brujala sva svetska štampa.
Ni Čarls nije otišao iz Srbije praznih ruku. Odlikovao je Predraga Ristića, beogradskog inženjera, profesora i doktora arhitekture, za projekat jednog pravoslavnog crkvenog doma u Velikoj Britaniji.
Tu svakako dolazimo do najznačajnijeg dela priče o nasledniku trona Ujedinjenog Kraljevstva. Nije dovoljno poznato, čak ni u samoj Srbiji, da u njemu teče i pravoslavna krv, koju mu je podario pokojni otac Filip, rođen na Krfu. Zato je manastir Hilandar (i ne samo on) u duši princa od Velsa.
„Britanski prestolonaslednik Čarls, čija je baba po ocu Grkinja predano ispovedala pravoslavlje i u Bakingemskoj palati čak imala svoju kapelu, uopšte je sklon pravoslavnim vrednostima i iskreno zainteresovan za Svetu goru, koju godinama redovno posećuje. Kratko vreme posle požara (4. marta 2004), kad sam još bio na dužnosti ambasadora u Londonu, britansko Društvo prijatelja Svete gore priredilo je donatorsko veče, kojem je, osim prestolonaslednika, prisustvovalo više uticajnih i imućnih ljudi. Pošto sam ih, pomoću slajdova i filma, obavestio o okolnostima i razmerama katastrofe, spremno i velikodušno su se odazvali prilozima. I naša dijaspora priredila je donatorsku večeru, gde je takođe bilo priloga. Od novca britanskih prijatelja već naredne godine je podignuta nova manastirska pekara umesto izgorele, a 2010. princ Čarls je na svom imanju u unutrašnjosti Engleske priredio još jedan donatorski prijem, na kojem je obezbeđen deo sredstava za opremu nove restauratorske i konzervatorske radionice u Hilandaru“, priseća se Vladeta Janković.
Pomoć nije na tome stala. Na lični poziv princa od Velsa na kraljevskom imanju Hajgrou, Čarlsovom zvaničnom porodičnom domu, 28. jula 2011. boravio je arhimandrit Metodije i učestvovao u novom dobrotvornom prijemu posvećenom obnovi Hilandara.
Prijem je organizovan kao deo konstantne akcije Društva prijatelja Svete gore iz Velike Britanije, čiji članovi borave svake godine na Atosu bar po dve nedelje i sami pomažu u obnovi vrednosti hilandarske baštine. Dolazi i britanski prestolonaslednik, koji je, inače, odabrao manastir Vatoped (dva i po sata hoda od Hilandara) za svoje duhovno središte. Inače, Čarlsovi humanitarci (vodi 10 dobrotvornih organizacija) samo tokom jedne godine prikupili su 122,7 miliona funti! Koliko je tačno otišlo na Hilandar, nije poznato, a Bakingemska palata demantuje da je reč o sumi od oko 650.000 funti, koliko je objavila britanska štampa, a naša prepisala.
Princ Čarls posetio je Srbiju poslednji put pre pet godina, u martu 2016. Tom prilikom obišao je Beograd i Novi Sad. Čarls je tada rekao da se u Srbiji “divno oseća”.
Princ se naročito zadržao u poseti manastiru Kovilj.Prilikom njegovog dolaska u manastir, oglasila su se crkvena zvona, a dočekali su ga otac Isihije, episkop bački Irinej Bulović, vladika jegarski Jeronim i tadašnji mitropolit zagrebačko-ljubljanski, današnji patrijarh srpski Porfirije. Oni su priredili obilazak manastira za princa Čarlsa, koji je zatim prisustvovao službi.