Pandemija virusa korona nije uticala na potrebu za luksuznim robama određenog sloja stanovništva u BiH. Uvozio se i nakit i parfemi, dok je većina ljudi brinula o goloj egzistenciji.
Ni kriza nije jednaka za sve. Dok su se mnogi našli u beznađu i na ivici golog opstanka, drugi se nisu čak ni luksuza odrekli.
Podaci Uprave za indirektno oporezivanje BiH pokazuje da je prošle godine uvezeno nakita i plemenitih metala u vrijednosti 33,49 miliona KM, što je za 6,75 miliona KM više nego godinu ranije.
Na parfeme je u prošloj godini potrošeno 23,98 miliona maraka, što je manje u odnosu na 2019, kada je uvezeno 31,68 miliona KM ovih proizvoda.
Za alkohol je potrošeno 162,8 miliona maraka, a godinu prije 173,7 miliona maraka.
Samo za četiri mjeseca ove godine uvezen je nakit za više od 18,8 miliona KM, parfemi za više od osam miliona KM, alkohol za 46,5 miliona
KM.
Dok jedni troše milione na luksuz, a da ne trepnu, obični građani vagaju i za kupovinu najneophodnijih namirnica.
BiH je školski primjer raslojenosti društva na bogate i siromašne, koja se svi više produbljuje, kaže sociolog Vladimir Vasić.
“Postoji jedna teorija koja kaže da u ratu oni koji su najgori postaće još gori, oni koji su dobri postaće još bolji, tako isto i u ovim krizama, oni koji su bogati, oni koji imaju izvore bogatstva bilo legalne ili nelegalne, u većini slučajeva nelegalne, oni samo iskoriste opštu krizu da bi se ti neki sumnjivi poslovi mimo oka javnosti provodili u društvu”, kaže Vasić.
Sve je to moguće kad nema pravne države, kaže Vasić.
“BiH je definitivno daleko i od pravne države i od procesuiranja tih ljudi koji na nelegalan i sumnjiv način stiču enormna sredstva i bogatstvo. Prosto narodski rečeno “vrana vrani oči ne vadi”. Sa druge strane, oni koji to ne žele da prihvate kao model ponašanja jednostavno njih srećemo na graničnim prelazima BiH, odlaze daleko u svijet, ne da traže pravnu državu, nego traže socio-ekonomsku stabilnost, bolju budućnost za nerođenu djecu”, kaže Vasić.
Dok se političari samo pred izbore sjete mladih i njihove važne uloge u društvu i to čine deklarativno, oni u stvari ništa efikasno ne čine da te mlade ljude zaustave i obezbjede im bolju budućnost u sopsvenoj zemlji.