Trebinjac Marko Butulija sa samo četiri godine uzeo je gusle u ruke, ne ispušta ih više od dve decenije, a pre nekoliko meseci pokrenuo je prvu guslarsku školu u Trebinju.
Obuku na drevnom instrumentu pohađaju deca od predškolskog uzrasta do 12 godina, koja čine jednu grupu, ali i stariji od 12 godina, među kojima već ima guslara s početnim iskustvima, a tu je i nekoliko devojčica.
– Odavno sam imao ideju da pokrenem ovakvu školu, da deci i mladim pokolenjima omogućim da ne zaborave svoju istoriju i naš tradicionalni instrument. Treba da znaju odakle potiču, da nastavljaju njegovati svoju tradiciju i širiti je javnim nastupima, na slavama, za velike praznike – objašnjava Marko.
On se seća da je, kad je počinjao, išao na obuku u guslarska društva, gde su bili već formirani guslari koji su razmenjivali iskustva i davali savete mlađima.
– U ovoj prvoj trebinjskoj školi gusala su, uglavnom, početnici. Deca koja još ne znaju da drže gusle, većina njih nema taj instrument. Snašli smo se za jeftinije gusle kod jednog majstora, da bi deca imala za početak. Oni u ovom uzrastu brzo menjaju mišljenje, pa bi bilo šteta da skup instrument ostane negde u kući okačen na zidu ili da ga polome – navodi ovaj trebinjski guslar.
Marko kaže da je primetio kako deca ne poznaju dovoljno istoriju i junake, pa pokušava na njima prihvatljiv način da ih nauči.
– Povremeno pripremim ceduljice s imenima naših junaka, poput Miloša Obilića, Cara Lazara i drugih. Izvuku ceduljice i onda se kući pripremaju da na sledećem času nešto kažu o ovim junacima, što se do sada pokazalo veoma zanimljivo za polaznike. Neki nauče toliko pojedinosti za koje ni ja nisam znao – priča on.
Sve počelo Badnje večeri
Ovaj trebinjski guslar seća se i svojih početaka, noći uoči najradosnijeg praznika Božića.
– Guslanje je duga porodična tradcija, guslari su mi bili deda i stric. Prvi put sam u svojoj kući ovaj instrument vidio na Badnje veče, kada sam imao četiri godine. Kada sam čuo zvuk, prošla me neka jeza, taj osećaj je bio neopisiv, ni sada ga ne mogu rečima iskazati. Od te čarobne noći od gusala se nisam rastavio 25 godina – priča Marko.
Ovaj mladi Trebinjac osvajač je mnogih nagrada u RS i regionu, sedam puta je bio omladinski prvak, kao i seniorski prvak RS, stekao je titulu narodnog guslara, ali priznaje da mu su mu najdraži nastupi bili pred crkvenim velikodostojnicima.
– Posebno se sećam nastupa pred patrijarhom Pavlom, mitropolitom crnogorsko-primorskim Amfilohijem, vladikom zahumsko-hercegovačkim Atanasijem. Odrastao sam u poratnom periodu na našim prostorima i poštujem junake toga vremena. Uvek ću biti ponosan na te ljude, a velika mi je čast pjevati i o borcima Hercegovine. Najdraži su mi kosovski junaci, pre svega, zbog svoje neverovatne hrabrosti – prizanje Marko.
On kaže da poseduje i „gusle trofej“ koje su kod njega deset godina, a na kojima je osvojio najviše nagrada.
– Generalno, ne menjam gusle. Imam još jedne novije, kući imam ukupno pet – šest komada. To nije instrument koji se stalno kupuje i menja, on se jednom kupi. Za mene su svake gusle iste, bez obzira na izradu. Svake imaju nešto svoje, to je orginalan instrument koji nema kopiju. Najviše se prave od javora i one su ubedljivo najbolje, iako različiti majstori prave ovaj instrument na razne načine – objašnjava ovaj zaljubljenik u narodno stvaralaštvo.
Svadbe, veselja i trend
Marko Butulija, koji osim na guslama, svira i druge vrste muzike, kaže da nijedna muzika mu nije bliska koliko guslanje.
– Sviram na svadbama i veseljima. Pratim savremene trendove, ali gusle i narodno stvaralaštvo su broj jedan, jer smatram da, bez obzira na sve što se nudi, nikada ne smemo zaboraviti tradiciju – poručuje on.
Po struci je zdravstveni radnik, koji je u pandemiji virusa korona širio optimizam i na kovid odeljenjima.
– Nisam pevao, prosto situacija je bila teška, ali je bilo ljudi koji su me prepoznavali. Hercegovina je mala, svi se, nekako, poznajemo. Radeći ovaj posao primetio sam da dosta pacijenata poznaje našu tradiciju, a bilo je i onih koji slušaju gusle – kaže ovaj narodni guslar.