U Srbiji je sve popularnije uzgajanje brzorastućeg drveta paulovnija, koje važi za biljku koja donosi brzu zaradu od čak 50.000 evra.
Nedavno su se pojavile i prve plantaže ovog drveta, gde su se proizvođači ozbiljno posvetili uzgajanju, kažu upućeni.
Uzgajivača paulovnije najviše ima u Šumadiji, naročito okolini Kragujevca. Milorad Cvetović iz Kruševca, koji ima plantažu ove biljke, kaže da zarada može da bude ozbiljna, dok početna ulaganja nisu velika, prenosi Blic.
Kako kaže Cvetović, u ovaj posao ušao je zato što je čuo da je potražnja za ovim drvetom u svetu velika, a da ga u Srbiji nema u dovoljnoj meri, piše Mondo.
“Od uzgajanja ovog brzorastućeg drveta poreklom iz Kine može lepo da se živi. Jedan hektar, za četiri godine može da donese zaradu i do 50.000 evra. Kasnije je to i više, kada dovoljno poraste da može da se koristi za druge namene, osim ogreva. Početna ulaganja su mala, a možete zaraditi do 25 puta za nekih sedam godina kada drvo može dostigne obim da se prodaje kao oblovina”, kaže Milorad.
Milorad kaže da je retka pojava da se od neke vrste drveta koje nije od ranije prisutno na našem tržištu sada prave plantaže, ali da je to postao slučaj sa paulovnijom.
“Sadnice su mi stigle od drugih uzgajivača koji se bave i rasađivanjem paulovnije. Ranije ih nije bilo u Srbiji ali su se sada proširili. Drvo može da se sadi na njivama najviše do 1.200 metara nadmorske visine, tokom cele godine. Može da se seče najmanje deset puta i da opet naraste stablo. Za samo deceniju dostigne visinu od 18 metara”, objašnjava Milorad. Ipak, jedna od mana jeste što na zaradu treba sačekati minimum četiri godine.
Drvo se otkupljuje za najrazličitije namene, od ogreva do proizvodnje drvenih predmeta.
“Ovo drvo najviše se koristi za ogrev i biomasu, jer je kalorijska vrednost kubika paulovnije ravna jednom kubiku mrkog uglja. Prodaje se i za tehničku građu za nameštaj, brodove i jahte, muzičke instrumente i druge predmete. Lišće se koristi kao stočna hrana, a od biljne mase se pravi pelet, tako da je drvo potpuno iskorišćeno”, kaže on.
Raste šest puta brže od hrasta
Glavna prednost ovog drveta u odnosu na hrast, jeste brzina kojom raste. To, naravno, ubrzava i zaradu, kaže Milorad.
“Zarada od paulovnije je sigurna, ali svakako zavisi i od budućeg tržišta. Paulovnija se ubraja u grupu komercijalnih šuma, koje rastu brzo, mnogo pre tradicionalnih hrastova i bukvi. Za kubni metar bukove građe potrebno je 50 do 60 godina, dok je kubik paulovnije spreman već posle osam do deset godina”, kaže sagovornik.
Važno je da vaše drvo pravilno i pravo raste, a zato je važno da imate dobru sadnicu, kaže uzgajivač Cvetović.
“Sa sadnicama dobijenim iz semena, ili sadnicama koje ste sami negde nabavili, nećete dobiti rezultate koji će biti višestruko isplativi. Sadnice paulovnije nisu skupe, ali nabavite najbolje jer se to isplati. Takve sadnice su ispravne, sa njima ne rizikujete mnogo i dobićete kvalitetno drvo”, kaže Cvetović.