Evro­pa se ma­so­vno na­oružava

STOK­HOLM – Evro­pa je zna­tno po­većala uvoz na­oružanja, dok ga je os­ta­tak svi­je­ta u pro­sje­ku sma­njio, pi­še u no­vom iz­vje­šta­ju Šved­skog in­sti­tu­ta za is­traživa­nje mi­ra SI­PRI. Ra­zlog je rat u Ukra­ji­ni.

“Tran­sfe­ri oružja u evrop­ske države su zna­tno po­većani”, kaže za De­ut­sche Wel­le Pi­ter Ve­ce­man iz Šved­skog in­sti­tu­ta za međuna­ro­dna mi­ro­vna is­traživa­nja SI­PRI.

Do­dao je da se ulo­ga Sje­di­nje­nih Država kao glo­bal­nog ispo­ručite­lja oružja ta­kođe ja­sno po­većala.

Evrop­ske države su u po­slje­dnje četi­ri go­di­ne, od 2018. do 2022, na­ba­vi­le 47 od­sto vi­še oružja iz uvo­za ne­go u četi­ri go­di­ne pri­je to­ga, odno­sno od 2013. do 2017.

Evrop­ske čla­ni­ce NA­TO-a su po­većale uvoz na­oružanja za čak 65 od­sto.

To­kom evrop­ske trke u na­oružanju ci­je­li svi­jet je uku­pno po­većao iz­dat­ke za oružje za pet od­sto, iako su na dru­gim kon­ti­nen­ti­ma za­bi­lježeni pa­do­vi. Iz­vje­štaj obu­hva­ta sa­mo izve­ze­no oružje, da­kle ne ka­da, re­ci­mo, ame­rička voj­ska na­bav­lja oružje od do­maćih proi­zvođača.

Gla­vni ra­zlog za taj ogro­man skok u Evro­pi je rat u Ukra­ji­ni, što je tu ze­mlju do­ve­lo na treće mjes­to u svi­je­tu po na­bav­ci na­oružanja u 2022.

SI­PRI u iz­vje­šta­ju ana­li­zi­ra sve tran­sfe­re na­oružanja, pod čime po­dra­zu­mi­je­va i ku­po­vi­nu i bes­pla­tnu voj­nu po­moć ko­ja se stav­lja na ra­spo­la­ga­nje Ki­je­vu. In­sti­tut po­tom pro­cje­nju­je vri­je­dnost tog na­oružanja.

Zbog to­ga ispa­da da su SAD 2022, uprkos ve­li­koj voj­noj po­moći Ukra­ji­ni, veću vri­je­dnost oružja izve­zle u Ku­vajt, Sa­udij­sku Ara­bi­ju, Ka­tar i Ja­pan. Jer, te su ze­mlje ku­pi­le ame­ričke naj­mo­der­ni­je sku­pe sis­teme, a u Ukra­ji­nu ma­hom ide po­lo­vno oružje iz ar­se­na­la SAD čija je vri­je­dnost ma­nja.

Re­do­sli­jed pet naj­većih izvo­zni­ka oružja ni­je se mi­je­njao: na­kon SAD sli­je­de Ru­si­ja, Fran­cus­ka, Ki­na i Nje­mačka.

Ali, pro­mi­je­ni­lo se to da su Ame­ri­kan­ci u če­tvo­ro­go­diš­njem raz­do­blju po­većali izvoz za do­da­tnih 14 od­sto i sa­da na njih otpa­da čita­vih 40 od­sto glo­bal­nog izvo­za oružja. Fran­cus­ka je po­većala svo­ju pro­da­ju za čak 44 od­sto i učvrsti­la se na trećem mjes­tu.

Ka­ko kažu u SI­PRI-ju, ta­kve ve­li­ke pro­mje­ne ni­su ne­obične kod na­oružanja, jer su za rast izvo­za čes­to do­vo­ljne je­dna ili dvi­je ve­li­ke i sku­pe na­rudžbe. Ali, ka­ko kaže Ve­ce­man, za rast fran­cus­ke in­dus­tri­je pos­to­je i stru­ktur­ni ra­zlo­zi.

“Fran­cus­ka ja­ko pods­tiče svo­ju na­mjen­sku in­dus­tri­ju i ti­me u po­slje­dnjem de­se­tljeću pos­tiže ve­li­ke us­pje­he”, re­kao je Ve­ce­man.

U is­tom pe­ri­odu nje­mački izvoz je pao za 35, a ki­nes­ki za 23 od­sto.

“Ki­na ni­je us­pje­la pro­dri­je­ti na ne­ka ve­li­ka trži­šta, u ne­kim slučaje­vi­ma to ima ja­sne po­li­tičke ra­zlo­ge”, kaže straživač In­sti­tu­ta iz Stok­hol­ma. Re­ci­mo, Ki­na ne pro­da­je oružje su­sje­dnoj In­di­ji ko­ja spa­da među ve­li­ke kup­ce.

“Izne­nađujuće je što se Ki­na ni­je us­pje­la izbo­ri­ti s kon­ku­ren­ti­ma iz SAD i Evro­pe ni u većini država Blis­kog i Sre­dnjeg is­to­ka”, do­da­je Ve­ce­man.

Među kon­ti­nen­ti­ma, naj­veći pad uvo­za od 40 od­sto za­bi­lježila je Afri­ka. To, kaže Ve­ce­man, ni­je u di­rek­tnoj ve­zi s bro­jem oružanih su­ko­ba.

“Te ze­mlje ne mo­gu priu­šti­ti mno­go na­oružanja vi­so­ke te­hno­lo­gi­je, za­to vri­je­dnost tran­sfe­ra oružja ni­je to­li­ka ko­li­ko bi se po­mi­sli­lo po bro­ju kon­fli­ka­ta”, do­da­je Ve­ce­man.

Is­traživači na­vo­de da je Ru­si­ja pre­te­kla Ki­nu kao gla­vni do­bav­ljač pod­sa­har­ske Afri­ke, što je po­se­bno vi­dlji­vo po­sli­je drža­vnih uda­ra u Ma­li­ju. I Tur­ska na­bav­lja bi­tno ma­nje oružja od SAD.

SI­PRI je ana­li­zi­rao i na­rudžbe sku­pog oružja po­put voj­nih avi­ona, ra­tnih bro­do­va, no­sača avi­ona i po­dmor­ni­ca.

Pre­ma nji­ho­voj ana­li­zi, SAD će os­ta­ti da­le­ko naj­veći izvo­znik. Oko 60 od­sto svih na­ručenih bor­be­nih avi­ona i he­li­kop­te­ra su iz Ame­ri­ke. Sa­mo 2022. je 13 država na­ručilo 376 ta­kvih ame­ričkih le­tje­li­ca.

Fran­cus­ka bi­lježi ve­li­ki broj na­rudžbi, dok nje­mačke le­tje­li­ce ni­je na­ručio ni­ko, ali za­to jest bro­do­ve. Ru­si­ja ima re­la­ti­vno ma­lo na­rudžbi, što se objaš­nja­va ti­me da rus­koj voj­sci tre­ba vi­še na­oružanja pa je ma­nje na pro­da­ju. (De­ut­sche Wel­le)