eTrebinje
Republika Srpska Najnovije Bosna i Hercegovina Trebinje Region Hercegovina

BEZ DILEME – (priča iz komšiluka)

Izvor: Velizar Matić - Trebinjac

Fotografija: Ilustracija


BEZ DILEME – (priča iz komšiluka)

Ne mislim da sam glup.

Glupi su neuspješni, ja nisam. Da ga vidim ko će voditi firmu kao ja, a da pritom bude ja? Marko, Mare, zamalo najjači, zamalo najbolji. Tako sam sebe vidio nekada. Što ono kažu – nekad bilo. Danas sam možda i bolji od toga. Zasigurno bolji, da ne lažem nikoga ko će čitati, mada valjda ti koji čitaju znaju i sami ( jer bi znali, načelno, da i ne čitaju). Ne čitam pa i ne znam šta bi oni mogli znati.
Ako čitaš samo da bi znao onda i ne čitaj!

A nisam čitao jer sam uglavnom znao. Pročitao sam, doduše, Dnevnik Ane Frank (zaboravio sam ime pisca, ima na Internetu). Svidjela mi se knjiga. I kvit za mene, ne treba da se čita da bi se znalo. Osim vijesti na portalima. I saopštenja. Iako ove druge čitam samo kada treba, a i pišem ih kada treba. A ne treba često, jer nisam ja Joko niti Milan koji su u najvećoj stranci. Druga sam stranka, mada njihova obuhvata sve nas, nekako (kako sam ovo fino sročio, pa sad reci treba čitati kako bi se izrazilo ljudski. Ne!). Važno je biti ( u krajnjem egzistencijalnom značenju biti), što ono kažu – vladajuća većina.

Završio sam fakultet ne lošije niti sramotnije od većine. Ekonomija mi je išla i u ratu i poslije rata. Ide mi i sada. Oni sa kojima se grlim kada popijem znaju ko je prvi u gradu imao to i to, ko ima sada u Novom Sadu to i to, iako ni pijan ne prelazim na tu i tu. Ali ne prelaze ni Joko ni Milan na tu i tu, a ne znaju da znam. A znam. I ako treba reći ću. Mada neće trebati. Uglavnom, moje to i to dokazuje poznavanje ekonomije, ako me razumijete. A razumijete. Zašto onda diplomu koju imam, što se ono kaže – devalvirati, kada je za razliku od odlikaša teoretičarâ, Mare pragmatičar morao ekonomiju stvarno da diplomira, i diplomirao je svake godine od rata naovamo? Što se diplome i pečata tiče, i da je nemam ne bih bio manje dipl. ecc nego što sam to sada. Zapravo evo već šesta godina. Završio za godinu ipo, kažu štreberi dok je gledaju na lajavom portaloidu (a blizu sam da saznam ko je dao na uvid) podižući cvike na ćorave oči i blejeći u ono portaloidsko ( jer portal je isuviše lijepa riječ za to) smeće koje ne prestaje da me, što ono kažu – denuncira. Završio nego šta! Ko je bolji neka prvi baci diplomu! Ili neka zauvijek ćuti. Ćutanje je, znanja radi, sve što nije glas VV (čitaj: vladajuće većine). Mi, VV, neizrecivo poštujemo pečate svojih diploma ćutanjem, ali to je druga vrsta ćutanja, ono, što se misli kada se kaže – mistično.

Mistika je naš put uzleta ka višim sferama, i sve ono čega ne mogu jasno da se sjetim, a što sam od profesora Šabića, rođaka pokojne majke, slušao kada sam ga vodio na VMA ’97. u decembru, kojom prilikom sam i odlučio da ću kad tad imati diplomu fakulteta u svojim rukama. I iako se prof. Šabić, kome sam po dolasku u Beograd kupio pidžamu i papuče, te nekoliko pari čarapa sa dezenom na kocke (ili kvadrate, kako me Šabić ispravio), a ostavio i nešto novca, ‘alal mu bilo, vratio iz Beograda, što ono kažu – da umre kod kuće, tj.naum da bude izliječen mu nije urodio plodom, ja sam sa druge strane ostvario svoj.

A kada nisam?

Imati dipolomu a ne biti Šabić!

Da, skovao sam i moto nauma. Ili sam ga uobličio, što ono kažu – verbalizovao, a vjerujem da je bio tu i prije vožnje izvanjeg ujaka (Šabića) na njegovo poslednje putovanje, ‘alal mu bilo. Da se digne iz groba, što ono kažu – opet bih. Ili sada već moj vozač, auto iz firme.

Svejedno. Znate na šta mislim.

Dakle, diploma da, a da drugi kupuju papuče, pidžamu i čarape, to ne. Iako, daleko bilo da sam bolestan ili da ću, pu, pu, biti.

Šabić je druga priča, Mare druga. Ili prva.

Da su portaloidni vikači i odlikaši sa cvikerima bili Mare, ni oni ne bi učili škole, niti čitali više od Dnevnika Ane Frank (odlična knjiga). Danas, kada se VV (čitaj: vladajuća većina) što ono kažu – drma, i kada se pitaju (čuj pitaju) da li će i gdje će Mare, hoće li ovo ili ono, tamo ili ovamo, obraz ili ne obraz, poštenje i ostale velike riječi, u meni, Maretu, odjekuje zaumni glas prof. Šabića, čovjeka bez papuča, pidžame i čarapa – o mističnim sferama znanja.

E pa Mare zna znanje, a vi se pitajte i dalje!


Šta Vi mislite o ovome?

VAŽNA NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne i stavove portala etrebinje.com. Molimo sve korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Zadržavamo pravo da obrišemo komentar bez prethodne najave i objašnjenja.

Ova stranica koristi kolačiće kako bi osigurali bolje korisničko iskustvo. Nastavkom korištenja pretpostavićemo da ste saglasni sa primanjem kolačića. Prihvati Pročitaj više