eTrebinje
Bosna i Hercegovina Vijesti

Srbima potrebni glasovi mostarske „dijaspore”

Izvor: Politika

Fotografija: Ilustracija


Broj Srba u ovom gradu pred presudne izbore je svega petina predratne populacije, pa se zajednička srpska lista nada velikom prilivu glasova preko pošte
U gradu na Neretvi izbora nije bilo punih 12 godina (Foto EPA/Tom Dubravec)
Izbori u gradu na Neretvi biće, nakon punih dvanaest godina, održani 20. decembra. Grad koji se nakon rata gušio u problemima, podelama i smeću čeka da prodiše. Mostarci s nestrpljenjem čekaju izbore i zakonodavnu vlast, koje u ovom gradu nema osam godina.

Nacionalna pitanja ponovo će dominirati predizbornom kampanjom. Redovi su se već zbili. Šansu da se prvi put nakon rata izbore za svoje legitimne predstavnike vide i mostarski Srbi.

Srpski narod, kao i druga dva, ima zagarantovane kvote u Gradskom veću Mostara, kao i mogućnost zaštite nacionalnih interesa kroz Klub naroda, ali nikada do sada nisu imali svoje predstavnike. Srbi su nakon rata birani sa lista bošnjačkih i hrvatskih stranaka i bili su glasačka mašinerija svojih stranačkih baza.

Stoga su ovi lokalni izbori sigurno od velikog, ako ne i presudnog značaja za opstanak i položaj srpskog naroda u Mostaru. Srbi još nisu konstitutivan narod u Hercegovačko-neretvanskom kantonu, gde se nalazi Mostar, u gradskoj upravi je, od oko 400 zaposlenih, tek 25 Srba, a nemaju pravo na srpski jezik ni ćirilično pismo.

Od oko 113.000 stanovnika grada na Neretvi, po popisu iz 2013, Srba je oko 4.300. Kada bi na izbore izašli svi, bilo bi upitno da li bi ostvarili rezultat. Zbog toga je presudna uloga 23.000 mostarskih Srba koji su 1991. godine živeli u ovom gradu i koji su zatim proterani. Svi oni mogu da se registruju do 6. oktobra, ostvare pravo da glasaju na izborima i pomognu da Mostar bude i srpski grad.

Mostarski Srbi na izbore idu jedinstveni sa listom „Ostajte ovde – Zajedno za naš Mostar”. Iza liste stoje dve stranke – SNSD i SDS, a podršku i učešće na listi i u izbornoj kampanji uzela su i sva srpska udruženja. Jedinstvo je pozdravila i Srpska pravoslavna crkva, te institucije i zvaničnici Republike Srpske i Republike Srbije.

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik rekao je da je Srbima u ovom gradu sada važno da imaju legitimno predstavljanje u institucijama gradske uprave, jer su do sada bili potpuno skrajnuti u pogledu šansi za zapošljavanje i svega drugog.

„Želimo da budemo ravnopravni s drugima”, rekao je Dodik i istakao da je način da to bude postignuto da se svi Srbi u Mostaru okupe oko liste i jednog istorijskog cilja.

On je podsetio da je Republika Srpska pomagala i da će i Srpska i Srbija stajati iza srpske zajednice u Mostaru, koja mora podržati zajedničku listu. Dodik je poručio da „nema više kalkulacija i da neće biti podržan bilo ko na nekoj drugoj listi”.

„Odlazak na drugu listu nije lični izbor. Hrvati i Bošnjaci su ovde napravili Srbe marginalnim. Svako onaj ko se nađe na listi tih predstavnika ne može reći da je to njegovo pravo. Mora znati da će se njegovo ime dugo na drugačiji način gledati u srpskoj zajednici”, poručio je Dodik.

Srpski član Predsedništva BiH podsetio je na to da je u Mostaru prema popisu iz 1991. bilo više od 20.000 Srba, a da ih je danas oko 4.000. Nosilac jedinstvene liste je Velibor Milivojević, koji kaže da je ovo možda poslednja šansa da se Srbi izbore za svoje predstavnike i postanu politički faktor.

„Zalažući se za interes srpskog naroda, ne želimo da ugrožavamo bilo koga. Mi želimo bolje našoj zajednici u boljem Mostaru. Kroz naše delovanje želimo da pokažemo da srpska zajednica može biti faktor stabilnosti, te kroz svoje prosperitetne i konstruktivne ideje pokretačka snaga obnove i izgradnje Mostara, boljeg i lepšeg za sve”, naglašava Milivojević.

U Vladi Hercegovačko-neretvanskog kantona i deset ministarstava radi svega petnaest Srba iz cele doline Neretve. Srbi u Mostaru s oprezom govore o očekivanjima od narednih izbora, jer već dvadeset godina nije postignut pomak. Kakva su prava mostarskih Srba, kažu da najbolje govori primer da je sijalica u srpskim naseljima zasvetlela tek onda kad je poslata iz Beograda i Banjaluke.

Mostar je dvanaest godina bio bez izbora, jer bošnjačke i hrvatske stranke nisu mogle da se dogovore oko izmena Izbornog zakona BiH u delu za Mostar, čije su delove ranije Hrvati osporili putem Ustavnog suda BiH zbog nejednakosti glasova u gradskim područjima, a reč je o rešenjima koja je 2004. nametnuo visoki predstavnik za BiH Pedi Ešdaun.

U junu ove godine, uz asistenciju ambasada SAD, Velike Britanije, te delegacije Evropske unije, SDA i HDZ su postigle sporazum oko Mostara, kojim je omogućeno i održavanje izbora.


Povezane vijesti

Kad slavni zanijeme – Na mostarskim bistama slavnih osvanuo neobičan prizor

eTrebinje

Iz dijaspore važeći glasovi pristigli do 25. novembra

eTrebinje

PROUSTAŠKA KOALICIJA U MOSTARU: Crnokošuljaši iz HSP-a i Hrasta bi da uklone čuveno Partizansko groblje

eTrebinje

Velika policijska akcija u Mostaru: Hapšenja zbog otmice, iznude i droge

eTrebinje

Sutra počinje izborna kampanja u Mostaru

eTrebinje

Mostarci na izbore izlaze 20. decembra

eTrebinje

Šta Vi mislite o ovome?

VAŽNA NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne i stavove portala etrebinje.com. Molimo sve korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Zadržavamo pravo da obrišemo komentar bez prethodne najave i objašnjenja.

Ova stranica koristi kolačiće kako bi osigurali bolje korisničko iskustvo. Nastavkom korištenja pretpostavićemo da ste saglasni sa primanjem kolačića. Prihvati Pročitaj više