eTrebinje
Republika Srpska Vijesti

Višković: Staćemo u kraj onima koji radnicima daju plate u kovertama

Izvor: Srpska Info

Fotografija: Srpska Info


Još nismo uspjeli da potpuno stanemo u kraj sivoj zoni u Republici Srpskoj po pitanju poslodavaca koji izbjegavaju da plaćaju svoje obaveze prema državi, ali ćemo naći načina da i to uskoro riješimo.

Rekao je ovo u intervjuu za Srpskainfo predsjednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković, koji objašnjava da dio poslodavaca i dalje prijavljuje svoje radnike na najnižu platu, dok im ostatak novca isplaćuje „u kovertama“.

– Primjetili smo da se najniža plata u Srpskoj zloupotrebljava jer se isplaćuje i NK radnicima, ali i ljudima s visokom stručnom spremom. Najniža plata se odnosi na najniže vrjednovana radna mjesta, a onda imamo situaciju da su na nju prijavljeni i visoko kvalifikovani radnici. Postavlja se realno pitanje ko sve danas u Srpskoj radi za platu od 520 KM? Ako pogledate podatke Poreske uprave Republike Srpske onda se vidi da tu platu prima veliki broj radnika. Da li je zaista tako? Nije. Mnogi su prijavljeni na taj iznos kako bi poslodavac izbjegao da plaća obaveze prema državi. Tačnije plaća obaveze samo za taj iznos od 520 KM. Moram poručiti tim poslodavcima: „Nemojte misliti kako ste vi pametni, pa ste prevarili vlast. Naći ćemo načina da i tome stanemo u kraj” – poručio je Višković.

On dodaje da ima još jedan mehanizam kojim se služi dio poslodavaca, a koji je još lošiji.

– Prijave radnika na četiri sata pa ne plaćaju obaveze ni na 520 KM, nego na pola od tog iznosa. I tome ćemo stati u kraj. Tražimo načina da i to riješimo – kaže Višković.

U javnosti se mnogo komentariše zaduženje Republike Srpske na Londonskoj berzi za 300 miliona evra po kamati od 4,75 odsto. Zbog čega se išlo na Londonsku berzu?

To zaduženje je predviđeno Budžetom Republike Srpske za 2021. godinu, koji je usvojen u Narodnoj skupštini Srpske polovinom decembra prošle godine. Priče kako je zaobiđena skupština nisu tačne. Budžetom Srpske je predviđeno kreditno zaduženje od 850 miliona KM, ali ono o čemu niko ne želi da piše jeste da 2021. godine Srpska vraća i obaveza iz prethodnog perioda od 780 miliona KM. I prošle godine smo imali zaduženje od 750 miliona KM. Nismo išli na Londonsku berzu jer smo imali kredit MMF, a ostalo smo obezbijedili od domaćih banaka. Morali smo da se zadužimo da bi obezbijedili sredstva za budžet.

Novac sa Londonske berze kada stigne, planiran je za budžet za 2021. i biće servisirane obaveze koje su navedene u ovom budžetu. Naš ukupni javni dug nije povećan zbog zaduženja na Londonskoj berzi zato što su ta sredstva ukalkulisana u naše ukupno zaduženje zaključno sa 31. decembrom 2020. godine. Naš javni dug je 42,3 odsto, a maksimalno je 55 odsto. Naš ukupni dug je 53 odsto, a maksimano je 60 odsto. Očito je da Republika Srpska ima još uvijek prostora da se zaduži do zakonskog limita. Zašto niko ne priča o ekonomijama zemalja koje su po broju stanovnika i površini slične nama.

Primjera radi, ukupno zaduženje Crne Gore je 120 odsto. Ne možemo se mi porediti sa Njemačkom, Francuskom ili nekim velikim ekonomijama. Napadaju nas oni koji žele da Vlada Srpske dođe u poziciju da ne može da isplati penzije, plate, podsticaje, doprinose i sve ono što se isplaćuje iz budžeta.

Ne slažete se sa kritičarima da je kamata prevelika?

Naše banke na prostoru BiH nisu imale kapacitet da obezbijede toliko sredstava za emisiju obveznica na domaćem tržištu po manjim kamatnim stopama. Šta je trebalo uraditi? Da odustanemo i kažemo da nismo uspjeli obezbijediti novac i da nećemo biti u poziciji da isplatimo penzije, plate… Republika Srpska je 2017. godine izlazila na Bečku berzu, gdje su njene obveznice kupile banke sa prostora BiH po istoj kamatnoj stopi, ali sa značajno većim pratećim troškovima. Mi smo sada prvi put izašli na Londonsku berzu kao Republika Srpska. Dakle, entitet u sastavu BiH.

Nikad i niko, a pitanje je hoće li ikada iko na Londonsku berzu izaći, a da nije država. Zar to nije veliki uspjeh. Treba reći da su mnogo jače ekonomije imale daleko veću kamatnu stopu kada su prvi put izlazile na Londonsku berzu. Turska je prvi put dobila kamatu 11 odsto, Srbija oko devet odsto, Bjelorusija i Ukrajina 7-8 odsto. Dakle, svi su na prvoj emisiji imali značajno veće kamate nego što je dobila Republika Srpska. I onda se mi napadamo. Srpska je izlaskom na Londonsku berzu pokazala da ima institucije, ljude i kapacitet da obezbijedi dodatna finansijska sredstva za svoj budžet i građane, bez ucjena.

Ipak, mnogo je kritika zbog tog zaduženja. Po vama je to bilo neizbježno?

Za Kompenzacioni fond Republike Srpske u ovoj godini je planirano da se iz budžeta izdvoji 90 miliona KM. Iz kojih sredstava bi izdvojili taj novac? Nisam ja kriv što se pojavila pandemija korona virusa niti je iko to mogao planirati. Oni koji kritikuju njih to ne zanima. Njih ne zanima da li imamo dovoljno ležajeva u našim zdravstvenim ustanovama, da li imamo obezbijeđeno dovoljno zaštitne opreme za zdravstvene radnike, da li imamo obezbijeđeno sve što je potrebno za liječenje pacijenata. To ne zanima naše kritičare.

Međutim, nas koji donosimo odluku to mora da zanima. Nisam ja presretan što smo prije samo mjesec dana u našim bolnicama imali 1.450 građana oboljelih od korona virusa. Niko se ne pita koliki su troškovi liječenja samo jednog pacijenta na dnevnom nivou. U zavisnosti od težine bolesti to košta od nekoliko stotina, pa preko par hiljada maraka. Prošle godine smo izdvojili 218 miliona KM pomoći realnom i zdravstvenom sektoru.

Podsjetiću da smo iz 2019. u 2020. godinu unijeli skoro 80 miliona suficita. Taj novac nas je spasio na početku pandemije da izdržimo prvi udar korona virusa. Zahvaljujući našem naporu mi smo u periodu pandemije imali veći broj zaposlenih građana nego godinu prije toga. Imamo rast plata, rast penzija, najmanji pad bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Pad ekonomije u Republici Srpskoj bio je blaži nego u okruženju. Jedino je Srbija imala manji pad BDP od nas. Srbija je u prošloj godini imala pad BDP od 1,9 odsto dok je Republika Srpska imala pad BDP od 2,8 odsto. U Crnoj Gori je pad BDP iznosio minus 13, Severnoj Makedoniji minus 7. Pokrivenost uvoza izvozom za prva četiri mjeseca ove godine u Srpskoj je 86 odsto. Prihodi koje ubire naša PU RS su značajno veći za prva četiri mjeseca ove godine nego prošle godine ili 2019. godine.

Opozicija je optužila Vladu Srpske da dijeli borce jer ste donijeli odluku da samo dio njih dobije pomoć od 100 KM za vaskršnje praznike. Zbog čega je Vlada RS odlučila da pomoć dobiju samo socijalno ugrožene kategorije, a ne svi borci i ko je kreirao spisak uslova iz javnog poziva?

Na koje sve borce mislite? I ja sam borac prve kategorije i ministar rada i boračko-invalidske zaštite je borac prve kategorije. Da li bi onda i mi trebali da dobijemo pomoć? Da li treba dati pomoć direktorima javnih preduzeća, načelnicima, poslanicima, odbornicima i slično. Mnogo je boraca koji nisu socijalno ugroženi i prosto smo smatrali da pomoć treba dati onome ko je socijalno ugrožen.

Mi hoćemo da pomognemo našim saborcima, kolegama koji su zbog pandemije, gubitka radnog mjesta, godina života, bolesti ili nećeg trećeg u poziciji da im treba pomoć. Je li to loša namjera? Kritikuju nas da dijelimo borce što nije tačno. Mi samo hoćemo da pomognemo najugroženijima.

Što se tiče uslova moram reći da njih nije kreirao ni premijer niti ministar već radna grupa u kojoj su bili svi predstavnici nevladinog sektora koji predstavljaju te kategorije. Oni su kreirali uslove i jednoglasno ih usvojili. Dakle, niti sam učestvovao u kreiranju uslova niti sam donosio odluku koji će uslovi biti u javnom konkursu. Na taj naš javni poziv, koji je završen 5. maja, prijavilo se 14.000 osoba. Lokalne zajednice, odnosno njihove komisije za boračko-invalidsku zaštitu treba sada da to sve pregledaju i kažu ko ispunjava uslove.

Zašto novac još nije isplaćen?

Ništa nije do nas već čekamo da ti odsjeci za boračko-invalidsku zaštitu u lokalnim zajednicama obrade podatke i pošalju nam. Pozivam ih sve da ozbiljno shvate svoj posao i da ozbiljno pregledaju svu prispjelu dokumentaciju i dostave nam kako bi mogli tim ljudima isplatiti obećani novac.

Najavljeno je povećanje plata prosveti, kulturi, policiji, zdravstvu i pravosuđu. Za koliko će plate biti uvećane?

Planirano je povećanje od pet procenata. U toku su razgovori resornih ministarstava sa nadležnim sindikalnim organizacijama na tu temu.

Da li se može očekivati da u toku maja dođe do povećanja najniže plate u Republici Srpskoj, koja trenutno iznosi 520 KM?

Trenutno su u toku pregovari na Ekonomsko-socijalnom savjetu. Ne očekujem da će se sindikat i poslodavci dogovoriti tako da ćemo vjerovatno mi kao Vlada, poslije završenih pregovora, sjesti i razgovarati na tu temu. Ne želim danas da spekulišem hoće li doći do povećanja ili ne. Moram podsjetiti da je najniža plata u Srpskoj trenutno među najvišim u okruženju, osim Hrvatske koja je članica EU. Najniža plata u Srpskoj je 266 evra, a u FBiH 208 evra, Crnoj Gori 222 evra, a u Sjevernoj Makedoniji 247 evra. Srbija jedino ima nešto veću najnižu platu koja iznosi 272 evra.

I naše poslovno okruženje je ubjedljivo najbolje. Naša zbirna stopa poreza i doprinosa na bruto platu je 32,8 odsto, a u Federaciji BiH 41,5 odsto. U Srbiji je 36,55 odsto , Hrvatskoj 36,5 odsto, Crnoj Gori 32,3 odsto , Sjevernoj Makedoniji 28 odsto. Crna Gora i Sjeverna Makedonija bolji su po pitanju zbirne stope ali ako uzmemo u obzir da je stopa poreza na dividendu u Srpskoj i FBiH nula, onda se vidi da smo mi u boljoj poziciji. Stopa poreza na dividendu u Crnoj Gori iznosi 9 odsto, a u Sjevernoj Makedonija 10 odsto, Srbiji 15 odsto, a u Hrvatskoj 10 odsto.

Isto tako u Srpskoj neoporezivi dio plata iznosi 256 evra, FBiH 153 evra, Srbiji 156 evra, Hrvatskloj 531 evro, Crnoj Gori nula, a Sjevernoj Makedonija 130 evra. Planiramo u narednim danima da neoporezivi dio plata još povećamo.

Kako?

Vjerovatno ćemo praviti set zakona gde ćemo omogućiti da to još povećamo kako bismo omogućili i realnom sektoru da povećaju plate radnicima. Želimo da rasteretimo poslodavce i da taj dio za koji budu rasterećeni to pretoče na povećanje plata u realnom sektoru.

U ponedeljak će biti održana zajednička sjednica Vlada Srbije i Republike Srpske. Šta će biti na dnevnom redu i kakva je saradnja dvije Vlade?

Saradnja je na najvišem mogućem nivou. Razgovaraće se o brojnim projektima od izgradnje auto puta, aerodroma u Trebinju, izgreadnji HES Gornja Drina ili Buk Bijela. U ponedeljak će biti postavljen i kamen temeljac za početak pripremnih radova za izgradnju Buk Bijele o čijoj izgradnji se više priča nego što ja imam godina. Imamo mnogo zajedničkih projekata sa Srbijom poput izgradnje spomen obilježja u Gradini. Srbija će pomoći neke lokalne zajednice iz Srpske i FBiH u kojima je srpsko stanovništvo.

Moram naglasiti da su svi projekti koji su rađeni sa Srbijom rađeni na transparentan način. To znači da svi oni koji žele da provjere gdje je otišao novac mogu to provjeriti jer se ti izvještaji nalaze na našem sajtu. Izveštaj smo dostavili i Vladi Srbije da bi i ona imala trag gdje i na koji način su utrošena sredstva njihovih poreskih obveznika. Koristeći Sporazum o specijalnim i paralelnim vezama između Srpske i Srbije ekonomski povezujemo naše ljude s jedne i druge strane Drine. Ekonomski povezivati naše ljude je cilj i Srbije i Srpske.

Koliko je vakcina Republika Srpska do sada dobila i da li se uskoro može očekivati masovnije vakcinisanje, onakvo kakvo imamo u Srbiji?

Imamo na raspolaganju 80.000 kineskih vakcina Sinofarm, koja čeka odobrenje Agencije za lijekove BiH. Prije toga je stiglo 25.000 ruskih vakcina. U međuvremenu je preko Kovaksa došlo 70.000 vakcina. Očekujemo da preko Kovaksa još stigne oko 100.000 Fajzerovih vakcina od kojih 33 odsto pripada Srpskoj. Treba da dobijemo preko Kovaksa i određenu količinu vakcina Astra Zeneke, a očekujemo da dobijemo potvrdu iz Rusije da dobijemo još bar 100.000 doza Sputnjika, kao i dodatnih 80.000 doza kineskih vakcina Sinofarm. Sve to će nam omogućiti da idemo u masovniju vakcinaciju.

U ovom krugu ćemo završiti vakcinaciju starijih od 65 godina, što znači da ćemo uskoro potom moći da počnemo vakcinaciju i svih ostalih građana. Svim koji nas kritikuju zbog vakcina moram poručiti da smo mi postigli ogroman uspjeh kada se pogleda da mnogo veće ekonomije i dalje muku muče sa nabavkom vakcina. Mi smo se u početku oslonili na Kovaks sistem i zajedničku nabavku na nivou BiH i po ko zna koji put smo izlagani i prevareni. Izgubili smo par mjeseci u toj prevari. Kada smo vidjeli da smo obmanjeni Srpska je krenuli svojim putem i uspjela da obezbijedi određeni broj vakcina od Rusije i Kine. To je bio i još uvijek je mukotrpan posao.

Na zadnjoj sjednici NSRS su se mogle čuti kritike kako su penzije u FBiH duplo veće nego u Srpskoj, što nije tačno. Njihova prosječna penzija je 429 KM, a naša 415 KM. Penzija u Srpskoj za puni radni staž je 576 KM. Na žalost, u našem penzionom sistemu ima samo 7,8 odsto penzionera sa punim radnim stažom. Šta to govori? Da smo prihvatili u penzioni sistem mnoge ljude da imaju kakvu takvu egzistenciju. Imamo mnogo građana koji nemaju ni 15 godina radnog staža, a kojima preko Ministarstva rada i boračko invalidske zaštite RS nadoknađujemo i dajemo da dobiju najnižu penziju. Tačno je da je ta penzija 207 KM, ali niko ne kaže da drugdje ne bi dobili ni toliko. Volio bih da Srpska ima više novca i da im može dati više novca. Niko ne pominje to da nam FBiH duguje preko milijardu maraka za neisplaćene penzije za naše građane koji su zaradili te penzije u tom entiteti prije rata u BiH. Tražimo da nam FBiH vrati taj novac.

FBIH DUGUJE SRPSKOJ MILIJARDU KM

 


Povezane vijesti

Višković u Trebinju na svečanoj litiji

eTrebinje

Opština Ljubinje povukla potez vrijedan pažnje investitora

eTrebinje

Srbija: Osam milijardi evra za građane i privredu

eTrebinje

Višković: Vlada će nastaviti pomagati privrednicima kojima je onemogućen rad

eTrebinje

“Cilj je očuvati radna mjesta” Ugostitelji spremili 10 ZAHTJEVA za sastanak sa Viškovićem

eTrebinje

Premijer Srpske tvrdi: na korak smo od prosječne plate od 1.000 km

eTrebinje

Šta Vi mislite o ovome?

VAŽNA NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne i stavove portala etrebinje.com. Molimo sve korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Zadržavamo pravo da obrišemo komentar bez prethodne najave i objašnjenja.

Ova stranica koristi kolačiće kako bi osigurali bolje korisničko iskustvo. Nastavkom korištenja pretpostavićemo da ste saglasni sa primanjem kolačića. Prihvati Pročitaj više