U ponedeljak, 22. maja 1944. godine, oko 19:39 časova jedna se osoba jugoslovensko-srpskog porekla prijavila kao izbeglica u našoj zemlji. On se prijavio direktno u izbeglički centar u Matmaru (Švedska). Posle sanitetskog pregleda izvršen je prijem…
Lični podaci:
Poručnik Dušan Damjanović Dutina, rođen 20.06.1916. godine u Glađevcima, srez Ljubinje (Hercegovina) sa prebivalištem u Beogradu.
Sin je zemljoradnika Damjana Dutine i majke Save, devojačko Milošević.
Dutina je završio četvorogodišnju školu, a odmah zatim i gimnaziju. Od 1931. do 1933. pohađa Vojnu gimnaziju, a zatim tri godine Vojne akademije u Beogradu.
1938 godine, posle položenog ispita, dobija čin poručnika.
Iz pešadije ubrzo prelazi u ratno vazduhoplovstvo,1940. godine završava školu za meteorologa, a odmah zatim obavlja funkciju šefa meteorološke stanice na aerodromu.
Početak Drugog svetskog rata Dutina dočekuje u Beogradu.
Ubrzo zatim, priključuje se pokretu Dragoljuba Draže Mihailovića, od koga direktno dobija zadatak da otputuje u Tursku.
Po dolasku u Sofiju, biva razotkriven i uhapšen od strane nemačkih agenata.
Njega je Nemcima predao njihov saradnik – Bugarin Kristo Janev.
Do juna 1942. godine boravi u zatvoru u Jugoslaviji, a zatim je prebačen u Austriju i to u zatvor u kojem ostaje do avgusta 1942. godine.
Zatim je prebačen u Nemačku i posle mesec dana interniran u Norvešku.
Kao zatvorenik logora u Trondheimu, upućuje se na prinudni rad.
U julu je prebačen u logor Orland, gde ostaje do jula 1943. godine, kada ga Gestapo optužuje za njegov raniji angažman kurira u organizaciji Dragoljuba Draže Mihailovića u Turskoj.
Prebačen je u Falstad (koncentracioni logor), gde ostaje do 10.05.1944. godine, kada uspeva da pobegne uz pomoć Norvežanke Rut Lauritzen i domogne se Švedske. U svom bekstvu iz logora na putu do Švdske, oni su koristili auto do mesta Hel, a zatim pešaka stižu do mesta Flornes. Zbog vremenskih uslova, kroz planinski venac, ostatak puta Dutina i Rut prelaze na skijama. Dana 21.05.1944. godine ulaze na švedsku teritoriju.
Izveštaj švedske emigracione službe
Po prijemu u centar, pristupili smo legitimisanju poručnika Dušana Damjanovića Dutine.
On izjavljuje da nikada nije prekršajno ili krivično gonjen.
Ovaj slučaj je zaveden kao politički.
„O Dušanu Damjanoviću Dutini i Rut Kristine Lorentzen Alstad“
Postoje tvrdnje da je Dušan Dutina iz logora u Norveškoj pobegao u Švedsku zajedno sa dva ruska zatvorenika. Ovo nije istina. Švedska policija ga je registrovala zajedno sa Norvežankom i to je takođe sam Dutina objasnio u svom izveštaju jugoslovenskoj delegaciji u Stokholmu.
Uvidom u dosije Dušana Dutine, kao i u dostupnu dokumentaciju, možemo da zaključimo sledeće:
Rut Lorentzen
Žena, koja je sa Dušanom pobegla u Švedsku, Rut Kristine Lorentzen Alstad, rođena je 18. marta 1922. godine u Trondheimu, gradu u kojem je odrasla. U mladosti je Rut bila član socijalističkog omladinskog pokreta (Arbeidernes Ungdomslag).
Opisana je kao veoma lepa i privlačna žena. U neobjavljenoj biografiji kaže da je jedan, od nešto starijih muškaraca, (ovo je bio Knut Lofsnes, na kojeg ćemo se vratiti kasnije) takođe bio u omladinskom timu i bio je zaljubljen u nju, ali je ona bila zaljubljena u drugog. Navodno je nastala drama zbog ljubomore i prezreni čovek se zakleo na osvetu.
Lofsnes je tokom rata postao centralna ličnost norveške obaveštajne organizacije KSU. Rut se 1942. godine pridružila norveškom pokretu otpora. Bila je uključena u rad sa ilegalnim novinama i skrivala je ljude koji su morali da pobegnu. Jedan od onih kojima je pomogla bio je pripadnik pokreta otpora – Arnfin Johansen, kojeg je tražio Gestapo. Johansen odlazi u Švedsku, ali Gestapo prilikom pretresa stana Rut Lorentzen, a u kojem se Johansen krio, pronalazi vreću za spavanje sa Johansenovim imenom.
Tom prilikom Rut je uhapšena.
Nekoliko godina nakon rata, Rut je napisala neobjavljeni rukopis, koji je korišćen kao podloga za lik Ose u romanu Ingvara Ustada „Nemačko dete“. Događaji u romanu odgovaraju onome što sama Rut objašnjava u scenariju.
Prema Registru zatvorenika Norveške, ona je uhapšena 1943. godine i prebačena u zatvor Voland u Trondhajmu u oktobru iste godine. Ovde boravi, sve dok nije bila prebačena u zatvorski logor Falstad, od 14. decembra 1943. do 17. marta 1944. godine.
Puštena je iz zatvora Voland 22. marta 1944.
Za vreme dok je bila uhapšena u Volandu, bila je svedok mučenja, kao i da je nekoliko norveških rodoljuba za koje je znala izvedeno iz ćelija, radi pogubljenja. Na kraju je prebačena u Falstad – zatvorski logor. U logoru je radila u vešeraju.
U Falstadu je stupila u kontakt sa Dušanom Dutinom, u koga se zaljubila i navodno su započeli ljubavnu vezu.
Prema njenim rečima, jednog dana je odvedena u odeljenje za misije, gde ju je ispitivao najgori mučitelj u SS nemačkim okupacionim snagama – Henri Rinan. Provela je 24 sata u takozvanoj “svetlosnoj ćeliji“, kako bi bila još više iscrpljena od nedostatka sna pre ispitivanja. Tokom ispitivanja ponašala se naivno i nije rekla ni reči više nego što je već znala da je njima poznato. Nije bila mučena.Rinan joj je rekao da imaju Dušana Dutinu pod nadzorom i zbog toga je Rinanu rekla šta zna o njemu.
Ona je i sama je tvrdila da je to učinila, jer je znala da je Dutina pobegao od Falstada i ostao skriven kod farmera u Renebuskogenu.
Pristala je na saradnju, kako bi pokušala da ode u Švedsku i da se infiltrira u tamošnje norveško okruženje, a zatim sve prijavi Rinanu. Međutim, bila je zaražena difterijom kod Falstada, tako da nije otišla kada se nadala. Bila je vraćena je u Falstad. Međutim, nakon toga je kontaktirala rođaka za kojeg je znala da je imao kontakte sa osobama koje su ljude švercovale u Švedsku.
Rinan ju je pokupio u Falstadu i pustio po dolasku na železničku stanicu u Trondheimu. Ovde je upoznala agenta Gestapa koji je bio deo Rinanove bande pre nego se povezala sa izbeglicom. Dušan joj se pridružio kako bi se domogao Švedske. Ne možemo u potpunosti shvatiti na koji način je Dušan pobegao, ali se zna da je Rinan pustio nekoliko zatvorenika, koje su Nemci smatrali manje važnim zatvorenicima.
Pustio ih da nesvesno vode Gestapo do važnijih ljudi, ili da na taj način otkrivaju mreže otpora i izbegličke rute.
Rinan je bio vrlo vešt agent. Bio je i manipulativni psihopata.
Njegov način rada bio je da se infiltrira u pravi pokret otpora. Takođe je stvorio lažne grupe otpora u kojima su članovi mislili da rade za pravu stranu, dok je grupe zapravo kontrolisao upravo on – Rinan. Nemci su metod nazvali „igra u negativnom prostoru“.
Procenjuje se da je to dovelo do nekoliko stotina mučenja i da je više od 80 ljudi ubijeno. Dušan Dutina verovatno bio žrtva ove igre. Takođe, je moguće da se Dutina pretvarao da je agent, kako bi prevario Rinana i Nemce i kako bi se domogao Švedske i nastavio borbu. Retrospektivno je rečeno da je Henri Oliver Rinan bio najkorisniji ne-Nemac kojeg je Hajnrih Himler imao u celoj severnoj Evropi. Rinan je osuđen na smrt i pogubljen je 1947. Godine.
Dušana Dutinu i Rut Lorentzen Alstad su preko planina pratili, ali su njih dvoje granicu sa Švedskom prešli na skijama. Impozantno je da su se Rut i Dutina kroz nevreme, praćeno obilnim padavinama i olujnim vetrom, ipak uspeli da se domognu granice i do odredišta. Morali su da prijave ulazak na teritoriju švedskoj policiji i to nakon šest dana bekstva, prilično iscrpljeni. Švedska policija poslala je Dušana Dutinu u Stokholm i obavestila tamošnju jugoslovensku delegaciju, dok je Rut poslata u Kjaseter, izbeglički prihvatni centar za norveške izbeglice u toj zemlji. Posle nekoliko dana, ona je postavljena na radno mesto sekretara u pres-kancelariji, ali je potom privedena na ispitivanje.
Sama Rut kaže da ju je ispitivao ljubomorni čovek, onaj koji se zakleo na osvetu pre rata. Osoba koja je ispiivala Rut Laurtzen bio je upravo Knut Lofsnes, koji je bio šef odeljenja za Trondelag obaveštajne organizacije HU.
U ispitivanjima je Rut objasnila da ju je poslao Rinan.
Lofsnes u svojoj biografiji govori da je Rut rekla da je započela seksualnu vezu sa Rinanom i da je poslata u Švedsku da se infiltrira u HU, kao i da bi trebalo da ubije Lofsnesa. Njena majka je takođe došla u Švedsku da bi zajedno optužili Lofsnesa da je mučio Rut na ispitivanjima. Lofsnes dalje piše da je Rut nakon rata vraćena u Norvešku i osuđena na nekoliko godina zatvora. Ne postoje izvori koji potvrđuju da je Rut bila Rinanova ljubavnica, niti je tačno da je posle rata osuđena na nekoliko godina zatvora.
Rut je doduše internirana do kraja rata i vraćena u Norvešku, kada je mir nastupio Ovde je osuđena na 10 meseci zatvora, zato što je od Rinana dobila novac kao platu i za pokrivanje troškova. Smatralo se ublažavajućim to što nije napravila veću štetu i što je delovala pod pritiskom.
Što se tiče navoda da je Dušan Dutina bio nemački agent, došli smo do podataka gde navodi potiču od drugih zatvorenika, koje su norveške vlasti koristile kao svedoke. U nekoliko slučajeva nakon rata, svedok saradnik bio je Hilmo Terzić, musliman iz Bosne, koji je bio zatvorenik u Norveškoj. On u svom iskazu tvrdi: „On (Dutina) je u Norvešku došao verovatno 1942. godine sa Nemcima. Bio je vođa snajpera u Gestapu. Služio je u skladištu Falstad ”. (…) „Pretvarao se da je jugoslovenski zatvorenik i na taj način je ušao u vezu sa različitim zatvorenicima. Kada su mu nešto poverili, predao je ove zatvorenike Gestapu “, tvrdi Hilmo u svom iskazu i zahteva da se Dušanu zbog toga sudi i u Norveškoj i u Jugoslaviji.
Stoga je na ispitivanju rekao da je Dušan u Švedskoj dobio status političke izbeglice. Terzić dalje kaže da računa da je osuda Dutine y Norveškom interesu, jer on nema savesti o svom delevanju i Norveškoj, kao i da će kasnije biti poslat u Jugoslaviju. Takođe je tvrdio da je neimenovani jugoslovenski zatvorenik zatekao Dutinu u SS uniformi u Volandu. Teško je sa sigurnošću utvrditi šta je istina, ali je činjenica da se Dutina dobrovoljno javio jugoslovenskim vlastima, čim je stigao u Švedsku.
U izveštaju koji je napisao, Dutina kaže:
„Vratili su me 5. maja 1944. godine u Gestapo u Trondhajmu, gde su pokušali da me regrutuju za svog špijuna. Odbio sam i, uz pomoć Norvežanke, koju sam upoznao na Falstadu, uspeo sam da pobegnem u Švedsku. Ta devojka je pobegla sa mnom u Švedsku i trenutno radi u norveškom predstavništvu u Stokholmu. Zove se Rut Lorentzen “.
Ne postoje utvrđene činjenice da je Dutina bio nemački agent. Pre svega, bio je srpski rodoljub – zašto bi promenio stranu, kad je ranije toliko često rizikovao život? Zašto je Hilmo Terzić možda želeo ocrniti Dutinu – nije jasno, ali znamo da su obojica, tokom rata, bili na području Sarajeva. Hilmo je bio jedan od retkih bosanskih partizana, koji je završio kao zatvorenik u Norveškoj. Dutina je bio četnik u Bosni, gde su se vodile borbe između četnika i partizana, pre nego što su obojica uhapšeni, a i Hilmo i Dutina su iz Bosne. To je možda bio razlog zašto je Hilmo želeo da ocrni Dutinu.
Takođe, ne mislim da je Rut bila Rinanova ljubavnica i da je poslata u Švedsku sa ciljem da ubije Lofsnesa. Lofsnes je u velikoj meri preterao u toj priči. Verovatno je da Nemci nisu razumeli ko je Dutina bio i kakvu je ulogu imao u rojalističkom pokretu otpora i da su ga pustili da pobegne, kako bi Rut dobila bolji alibi i kako bi mogla da se infiltrira u norveški pokret otpora u Švedskoj.
Tako je radio Rinan.
Da je Dutina bio nemački agent i kriv za smrt nekoliko Norvežana, kako su tvrdili Hilmo i komunistička vlast, on bi bio izručen Norveškoj i Jugoslaviji i osuđen nakon rata. On to nije bio. Takođe je malo verovatno da je Rut imala centralnu ulogu kao nemački agent. Onda bi bila osuđena u Norveškoj na strožu zatvorsku kaznu nakon rata. Da je Lofsnes očigledno preterao sa svojom ulogom u njegovoj biografiji, potvrđuje činjenica da je tvrdio da je posle rata osuđena na nekoliko godina zatvora. Lofsnes je imao dobre kontakte sa jugoslovenskim zatvorenicima u Norveškoj, koji su pripadali partizanima i priča u kojoj se kaže da je Dutina bio nemački agent, dobro se uklapa sa pričom da je i Rut u tome imala centralnu ulogu.
Lofsnes je, nakon rata, neko vreme radio u norveškoj policiji, a nakon toga je izgubio posao. Bio je aktivan socijalista i dugi niz godina ga je nadzirala norveška služba bezbednosti, zbog sumnje da je tokom hladnog rata radio za istočnonemačku tajnu policiju Štazi.
Rut Kristine Lorentzen Alstad udala se za Norvežanina 1947. godine i rodila četvoro dece. Umrla je u Orkdalu u Trendelagu 2000. godine, a donedavno je tvrdila da je bila žrtva velike igre.
Četnički poručnik, Dušan Dutina (20.06.1916 – 03.09.2018), doživeo je duboku starost u Švedskoj, gde je posle smrti i sahranjen. Slava mu i hvala!
Izvori:
Lofsnes, Knut (1990): Protivnik i političar, od zaliva Kings do KSU, norveška izdavačka kuća Gildendal, Oslo
Ulateig, Egil (1984): Falstad, koncentracioni logor u Norveškoj, izdavačka kuća Mortensen, Oslo
Ustad, Villi (1993): Tiskerungen (roman), Bladkompaniet, Oslo
Slučaj L iz policijske stanice Helgeland, kutija 55, Nacionalni arhiv, Oslo
Moje nasleđe
Registar norveških zatvorenika: vvv.fanger.no
Autori:
Knut Flovik Turasen, norveški istoričar i pisac
Branko Dimeski, pisac i publicista
Priredila: Srpska istorija