– NE MOGU ga prežaliti ni zamisliti da ga nema. Jedino žalim što nije umro isti dan kad i njegov brat Amfilohije. Pošto je bio stariji od njega jedan dan, jedan dan je i kasnio za njim na onaj svet – rekao je kratko povodom upokojenja episkopa Atanasija Jevtića srpski akademik Matija Bećković.
Bećković je o vladiki Atanasiju pisao i u svojoj zbirci poezije „100 mojih portreta“.
NJegovu pesmu prenosimo vam u celosti:
Atanasije Jevtić
Kad god je padao u vatru
Zaricao se da više neće
Počinjao bi jedva čujnim
Monaškim glasom
Ali slušajući od sebe
Iznošene i izlizane fraze
Počinjao je da se nervira
I podiže glas
I kako je podizao glas
Podizao je i svoju misao
To ga je bodrilo
Da govori sve glasnije
I kad bi visinom glasa
Upalio svetla u mozgu
Povezao vijuge
I zaždio svaku ćelijicu
I misao mu je dostizala vrhunac
A iz usta sukljao nebeski plamen
Kako je govorio tako je i pisao
Počinjao je mirno raspredajući
Zakukuljenu i zamumuljenu
Starostavnu povesnicu
Ali bi mu brzo svrcnulo
Da skrene sa staze utaptane
I sjuri se u fusnotu
Da izurla sebe
Prepoznajući u današnjem vremenu
Starozavetne ljude i događaje
Umirovljeni episkop zahumsko-hercegovački Atanasije Jevtić, koji se upokojio u četvrtak, biće sahranjen u subotu na groblju manastira Tvrdoš u Trebinju. Opelo u subotu će biti održano u Sabornom hramu u Trebinju u 8.30 sati, posle čega će biti služena sveta liturgija