eTrebinje
Obrazovanje i nauka Magazin

NJEMCI OCRNILI USTAŠE U TAJNIM DOKUMENTIMA: Kukavice, nedisciplinovani, korumpirani i nesposobni!

Izvor: Novak Lukovac/Preokret

Fotografija: Wikimedia Creative Commons


Oficiri Vermahta su o ustaškim jedinicama imali izrazito negativno mišljenje…

Nezavisna država Hrvatska (NDH) proglašena je 10. aprila 1941, kada su trupe Vermahta umarširale u Zagreb ili Agram, kako su ga Nemci tradicionalno zvali. Iako je pakt s Hitlerom omogućio kolaboracionističkom režimu Ante Pavelića da NDH okupira strateški važne teritorije okolnih država – naročito važne u svetlu toga da su dobijene samo nekoliko meseci pred početak nacističke invazije na Sovjetski Savez, i to u trenutku kada se na prostoru Srbije i Bosne pojavljuju neki od prvih pokreta otpora u Evropi – poštovanje koje su nacistički oficiri i nemačka komanda osećali prema ustaškim vojnicima, kao i uopšte ocena njihovih borbenih sposobnosti i hrabrosti, bili su na izuzetno niskom novou.

Uvidom u dokumenta nemačkih tajnih službi, koja je sabrala i analizirala ozloglašena tajna policija Gestapo, otkrivamo da ustaške jedinice ne samo što nisu bile gotovo nikakav resurs za moćnu nemačku mašineriju, već je na njih gledano kao na opasnu slabost.

Prvi zabeleženi incident koji se dogodio sa ustaškim jedinicama, odigrao se prilikom prepada partizana na metaluršku fabriku kod Livna, grada na samom jjugu današnje BiH. Kako se navodi u dokumentima, ova fabrika je bila veoma važna za Nemce, zbog čega su rasporedili nekoliko stotina vojnika da je čuvaju. Rame uz rame sa njima bolo je i nekoliko desetina ustaša.

Iznenadnim napadom s više strana i s dovoljnim brojem ljudi, partizani su uspeli da zauzmu fabriku i zarobe manji broj ustaša i Nemaca, koji su kasnije razmenjeni s drugim zatvorenicima i na osnovu čijih svedočanstava je sastavljen izveštaj nemačke tajne policije.

“Ustaške jedinice stacionirane u Livnu predale su bez borbe metaluršku fabriku koja je bila veoma važna. Nemački vojnici nisu mogli da odluče da li da se predaju ili da sve dignu u vazduh. Neki su hteli da pregovaraju, pa su poslali glasnika s ponudom da predaju fabriku ako im se omogući slobodan prolaz. Partizani su odbili da daju Nemcima i Hrvatima slobodan prolaz, ali su im rekli da će ih tretirati kao ratne zarobljenike prema međunarodnom pravu, kao i da je moguća razmena zarobljenika, koja je kasnije postignuta.”

Adolf Hitler i Ante Pavelić / Wikimedia Creative Commons

ZATVOR U RAJU

Za razliku od ustaša, zarobljeni Nemci imali su brojne privilegije i slobode – toliko da je čitav jedan izveštaj Gestapoa naslovljen sa “28-dnevni boravak u partizanskom raju”, iako je zasnovan na iskazu Nemice rođene u Srbiji, koja je pritom bila optužena i na kraju oslobođena optužbi da je agent Gestapoa.

Na stranu to što su je partizani oslobodili iako je zaista bila agent, zarobljeni Nemci, smešteni u “kući na glavnoj ulici”, zaista su se osećali kao na odmoru. Naravno, i to je imalo svoju svrhu.

“Mogli su da se brinu o sebi i kupuju namirnice. Nemci su imali mogućnost da pričaju sa čuvarima i pojedinim partizanskim funkcionerima. Partizani su pokušavali da ih vrbuju jer su im bili potrebni ljudi s tehničkim znanjem i činili su sve da ih ubede kako neće zažaliti ako im se pridruže.”

Tako je vešta bila ta propaganda partizanskog centralnog štaba da Nemci svedoče kako se u Glamoču, gde su bili zarobljeni, stvorila atmosfera kao da je pobeda partizana sasvim izvesna. Oni su zbog toga verovali da će blagim odnosom pridobiti Nemce. U jednom delu dokumenta navodi se: “Toliko daleko je išao taj posebni tretman od pojedinih funkcionera (u glavnom štabu) da su Nemci jednom bili pozvani za nedeljni ručak. Hrana je bila servirana kao u prvoklasnom hotelu.”

Takozvani “Srbosjek” / Wikimedia Creative Commons

Taktika partizana nije navela Nemce da okrenu leđa Hitleru i pridruže se drugu Titu, ali je uspela da im “obori gard” u razgovoru o brojnim pitanjima, naročito o ustaškom režimu i njegovim borcima.

Nemci su, boraveći među partizanima, stekli utisak da partizani uopšte nisu komunisti prema ubeđenju, već da su prevashodno protiv ustaškog režima. Međutim, iako bi, prema njihovim rečima, partizani pozdravili odliku Nemačke “da se više zainteresuju za ovaj prostor (Jugoslaviju, prim.aut.)” ako bi oduzela vlast ustašama, takav razvoj događaja bi prema mišljenju oslobođenih zarobljenika sasvim sigurno oslabio partizane “Kod tih partizana vlada nezadovoljstvo i oni bi prestali s borbom kada bi hrvatski režim bio srušen i kada bi na njegovo mesto bili postavljeni Nemci”

Zbog ovako postavljenih odnosa, nije iznenađenje to što su ustaše bili glavna “zajednička tema” Nemaca i partizana. Na isti način na koji su partizani pratili svaku reč i pokret svojih zarobljenika, tako su i nemački vojnici pratili sve što su mogli da uhvate od svojih tamničara. Na osnovu svega što su videli, nemački vojnici stekli su svojevrsno poštovanje prema borcima jugoslovenskog pokreta otpora. “Disciplina kod partizana je mnogo bolja nego u hrvatskim trupama koje su se borile protiv njih, potpuno svejedno da li se radi o domobranima ili ustašama.”

SUROVE KAZNE

Jedan od zarobljenika ispričao je kako je partizane koji su na svoju ruku hteli da se osvete ubivši zarobljene ustaše partizanski sud osudio na smrt streljanjem. Ta kazna je odmah sprovedena, uprkos tome što su, kako se primećuje u izveštaju, ustaše počinile velike zločine i svakako bi bile zbog toga osuđene na smrt.

Ovakvo ophođenje partizana i kukavičluk prilikom odbrane fabrike u Livnu kod Nemaca su izazvali određenu vrstu prezira prema ustašama. Nemac koji je nadgledao odbranu fabrike u Livnu, rekao je da je “besmisleno slati tako neobučene jedinice u borbu”.

“Te (ustaške, prim.aut.) jedinice nemaju vođu i toliko su demoralisane da nemaju nikakvu vrednost, što partizani jako dobro znaju. Dalja upotreba takvih nižerazrednih jedinica znači samo kontinuirano jačanje protivnika opremom i oružjem tih jedinica.”

Kada je ugovorena razmena zarobljenika, oficir koji je došao po Nemce otvoreno je iskazao soj bes ukorivši zarobljene ustaše. “Za samo 20 godina pod srpskom vlašću izgubili ste hrabrost i srce. Ne zaslužujete da živite tu gde jeste”, rekao je neimenovani nacistički kapetan ustašama.

Egzekucija srpskih civila / Wikimedia Creative Commons

Jedan od oficira posvedočio je kako se većina ustaša “razbežala čim su parzizani ispalili prvi metak” i da su Nemci morali pretnjom oružjem i smrću da ih vraćaju na odbrambene položaje. Istovremeno, ti Nemci dali su “primer uspešne četvorodnevne odbrane postrojenja od strane male grupe vojnika”. “Pokazali su da se može stati na put partizanima ako se pokaže spremnost na za borbu. Nemačka spremnost povukla je Hrvate i manji deo ustaša koji je ostao.”

Ponašanje ustaških jedinica u Livnu unelo je toliko nemira u nemačku komandu da je Gestapo zatvorio izveštaj sledećim rečima: “Iz ovog iskustva moramo da izvučemo zaključak, a to je da pri korišćenju tih hrvatskih trupa, pod svim okolnostima, uvek mora biti prisutna spremna nemačka komanda – kada se ove snage brane ili kada se bore protiv partizana. Ako se to ne desi, uspešna odbrana od partizana je gotovo nemoguća”.

NAJVERNIJI HITLEROV SAVEZNIK

Zaključak koji se izvlači i u još dva manja dopunska Gestapoova dokumenta koja se tuču prepada na fabriku u Livnu takođe je da su partizani znatno jači i vredniji od ustaških jedinica pod komandom Vermahta. Brigu zbog slabosti ustaša pojačavala je i činjenica da je, kao je kasnije potvrđeno na sudu za ratne zločine u Nirmbergu, Hitler već ostavio čak tri divizije u Srbiji – tri divizije koje su mu bile preko potrebne na Istočnom frontu.

U jednom od dokumenata iz 1942, takođe sastavljenom na osnovu iskaza oslobođenih zatvorenika, zabeleženo je kako je Josip Broz Tito, tada vrhovni komandant partizana, jednom prilikom zarobljenim Nemcima rekao da je “za partizane lako da se bore protiv hrvatskih snaga u okviru Vermahta, ustaša i Italijana, dok Nemci, ako žele da se uspešno bore protiv partizana, moraju da rasporede čak 10 planinskih divizija, koje trenutno nemaju na raspolaganju”.

Kako pokazuju Gestapoovi izveštaji, situacija se do 1943. dalje pogoršala: “Prema hrvatskoj vojsci i hrvatskim vlastima niko više nema poverenja. Vojska je demoralisana i neuhranjena, oficiri su korumpirani… Pravoslavni seljaci ne dobijaju so niti ikakvu robu, njihovo nezadovoljstvo raste i sve više ih pristupa komunistima.”

Da su nemački strahovi bili utemeljeni, pokazalo se veoma brzo – partizani i Crvena armija potukli su i ustaške i nemačke snage. Uprkos svim slabostima koje su u izveštajima Gestapoa pripisivali ustašama, kao i mišljenju koje su o njima imali, NDH je do samog kraja rata ostao uz Nemačku, a ustaški režim Ante Pavelića Hitlerov praktično najverniji saveznik. Jedinice koje su tako nisko cenjene ostavile su svoje kosti i kod Staljingrada, u najvažnijoj bici Drugog svetskog rata.

 


Povezane vijesti

Njemci traže milione evra od Budve: “Gorimo u paklu problema”

eTrebinje

Dino Rađa objasnio Švabe su pravile veća sra*a nego Srbi, pa ih sad ljubimo u guzicu kad dođu!

eTrebinje

Vuk Kostić NEPREPOZNATLJIV kao krvavi fratar Miroslav Filipović u filmu “Dara iz Jasenovca”, na snimanju mu je pozlilo: “To su strašne stvari, a ja sam nežan čovek”

eTrebinje

VUKANOVIĆEV demantij: Nisam uporedio gradonačelnika Trebinja sa ustaškim ekstremistom

eTrebinje

PROUSTAŠKA KOALICIJA U MOSTARU: Crnokošuljaši iz HSP-a i Hrasta bi da uklone čuveno Partizansko groblje

eTrebinje

Šta Vi mislite o ovome?

VAŽNA NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne i stavove portala etrebinje.com. Molimo sve korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Zadržavamo pravo da obrišemo komentar bez prethodne najave i objašnjenja.

Ova stranica koristi kolačiće kako bi osigurali bolje korisničko iskustvo. Nastavkom korištenja pretpostavićemo da ste saglasni sa primanjem kolačića. Prihvati Pročitaj više