Đubriva predstavljaju smešu organskih ili neorganskih materija, koje se koriste u poljoprivredi za poboljšanje kvaliteta i plodnosti zemljišta i bolji rast, razvoj i prinos biljnih kultura. Đubriva se generalno mogu podeliti na organska i neorganska (mineralna), od kojih svaka vrsta ima svoje prednosti.
Organska đubriva se sastoje od organskih materija biljnog ili životinjskog porekla. Koriste se vekovima unazad i postoje maltene otkad postoji i poljoprivreda. Mineralna đubriva se sastoje od veštački dobijenih materija i minerala, a datira iz 19. veka kada se uvidelo da određene materije pozitivno utiču na sastav zemljišta.
Mineralna đubriva sadrže makro i mikronutrijente:
- Primarni makronutrijenti su azot, fosfor i kalijum.
- Sekundarni makronutrijenti su kalcijum, sumpor i magnezijum.
- Mikronutrijenti (elementi u tragovima) su bor, hlor, mangan, molibden, bakar, gvožđe, cink i selen.
Mineralna azotna đubriva se većinski koriste prilikom gajenja poljoprivrednih kultura, kao što su žitarice i leguminoze, dok su određene vrste pogodne za upotrebu u voćarstvu i povrtarstvu. Sa upotrebom neorganskih đubriva potreban je oprez, jer ne zamenjuju elemente koji se u tragovima nalaze u zemljištu, a njihova prekomerna količina može da dovede do „spaljivanja“ biljnih kultura.
Kako se proizvode mineralna azotna đubriva?
Mineralna đubriva se proizvode hemijskom reakcijom – Haber Bošovim procesom. Ovaj postupak se u industriji koristi za dobijanje amonijaka, koji je osnova za većinu azotnih đubriva, kao što su amonijum nitrat i urea. Finalni proizvod dolazi u obliku finih granula koje se rastvaraju u vodi, čime se dobija koncentrovano tečno đubrivo.
Reaktanti koji se koriste su vodonik i azot, uz prisustvo gvožđa kao katalizatora. Ceo proces hemijske granulacije se odvija u cevnim reaktorima, pod pritiskom od 200 do 900 atmosfera. Prednost ovog procesa je mogućnost dobijanja širokog asortimana formulacija mineralnih azotnih đubriva i visok i ujednačen kvalitet granula u finalnom proizvodu.
Koliko je bitno ispoštovati pravilan proizvodni proces mineralnih azotnih đubriva, toliko je bitan i način na koji se pakuju i čuvaju, jer su određene vrste đubriva sklone da upiju spoljašnju vlagu i izgube na kvalitetu, dok nepravilno čuvanje može da izazove zapaljivost i eksplozivne reakcije.
Pakovanje mineralnih azotnih đubriva vrši se uz pomoć pakerica za pakovanje džakova. Pakerice za pakovanje džakova, odnosno mašine za pakovanje u otvorene vreće predviđene su za pakovanje svih vrsta praškastih i zrnastih materijala, pa čak i agresivnih materijala, kao što su mineralna đubriva.
Rad pakerice za pakovanje u otvorene vreće je automatizovan. Merenje se vrši u mernoj kofici, a vreće se pune unapred odmerenom količinom đubriva, tako što se merne kofice naizmenično pune i prazne.
Model pakerice Duplex Neto Inox najpogodniji je za upotrebu u proizvodnji mineralnih azotnih đubriva. Merni opseg mašine za pakovanje u otvorene vreće je od 25 do 50kg, a moguće je napuniti do 600 papirnih ili plastičnih vreća na sat.
Vrste mineralnih azotnih đubriva
Kojom vrstom azotnog đubriva će zemljište i biljne kulture biti tretirane zavisi od niza faktora: koji je sadržaj i oblik azota u đubrivu, kakva je mogućnost primene, čuvanja i korišćenja, te koji su eventualni štetni efekti njegove primene. Vrste azotnih đubriva koje se najčešće upotrebljavaju u domaćoj poljoprivrednoj proizvodnji su sledeće:
Amonijum nitrat (AN)
Amonijum nitrat sadrži 34% azota, od kojeg je polovina u obliku amonijaka, a polovina u obliku nitrata. Mlečno je bele boje i najčešće se proizvodi u obliku granula ili kristala. Vlaga iz vazduha negativno utiče na ovo đubrivo, koje se inače odlično rastvara u vodi.
Kako ne bi došlo do vlaženja đubriva, pravilno pakovanje igra značajnu ulogu u očuvanju kvaliteta proizvoda. Upakovano đubrivo je bitno pravilno skladištiti – ako je zbijeno u paletama dolazi do zagrevanja, te može postati zapaljivo i eksplozivno, zbog čega je adekvatno čuvanje od presudnog značaja.
Stabilizovani amonijum nitrat (SAN)
Stabilizovani amonijum nitrat sadrži 33% azota i 1% magnezijuma, koji je upotrebljen kao stabilizator. Zahvaljujući stabilizatoru smanjena je eksplozivnost đubriva. Polovina azota je amonijačna, a polovina nitratna, dok magnezijum predstavlja sekundarni makronutrijent. Baš kao i AN, đubrivo je higroskopno, odlično rastvorljivo i biljke ga dobro apsorbuju.
Krečni amonijum nitrat (KAN)
Krečni amonijum nitrat uz azot sadrži i kalcijum. Razmera je 27:8% u korist azota. Đubrivo je bele, sive, žućkaste boje, u obliku granula. Azot je polovinom u obliku amonijaka, a drugom polovinom nitratni. Azotni deo KAN đubriva je rastvorljiv u vodi, ali kalcijum se slabije rastvara.
Đubrivo se mora pažljivo pakovati uz pomoć mašine za pakovanje u otvorene vreće, kako ne bi povuklo atmosfersku vlagu, koja dovodi do zgrudvavanja. KAN je najbolje primenjivati na kiselim zemljištima.
Urea (karbamid)
Urea predstavlja najkoncentrovanije mineralno azotno đubrivo i sadrži čak 46% azota. Dolazi u obliku granula, bele boje i male specifične mase. Đubrivo je higroskopno i dobro rastvorljivo u vodi, te se može koristiti i prilikom navodnjavanja. Ne postoje kontraindikacije za korišćenje sa većinom pesticida, stoga se urea koristi i u voćarstvu i u povrtarstvu. Ureu treba izbegavati na kiselim zemljištima, jer se mogu dodatno zakiseliti.