U okviru proslave Svetih prebilovačkih i ostalih hercegovačkih mučenika sinoć je u Hramu Vaskrsenja Hristovog u Prebilovcima služen akatist Svetim mučenicima, a potom je vladika novobrdski gospodin Ilarion, vikar patrijarha srpskog, održao predavanje na temu ”Novi zavjet prebilovački”.
Vladika zahumsko-hercegovački i primorski gospodin Dimitrije zahvalio se vladici Ilarionu što je zajedno s njim došao u Prebilovce.
”Bili smo jutros zajedno u Beranama na slavi Eparhije budimljansko-nikišiće i evo sada došli na ovo sveto mjesto gdje će nas vladika blagosloviti i poučiti”, kazao je vladika Dimitrije.
Vladika Ilarion u svom iscrpnom i nadahnutom predavanju je istakao da su Prebilovci mjesto gdje se ne potiskuje u neku jamu znanje o najstrašnijem stradanju, ali se iz osjećanja našeg ličnog dostojanstva ne potencira toliko. ”Ne zato što zaboravljamo šta su ta deca pretrpela, nego smo zakriljeni blagodati koje je mnoge nadahnuo. Ja sam fasciniran ovim mestom. Ovo je taj grad sliven u jednu zgradu. Imao sam sreću da sam bio u Jerusalimu. Ovde kada dođeš nemaš osećaj da si u Hramu Hristovog Vaskrsenja, nego da je tu Jerusalim, da je tu cela Sveta Zemlja, kao mali grad za decu, za decu koja su sada u blizini Hristovoj”, kazao je vladika Ilarion.
On je naveo da Hercegovci imaju težinu koja dolazi iz te tajne jama nad kojima su odrastali. ”Mi smo tim belegom obeleženi. Ko želi od toga da pobegne sve više i dublje tone u veću zabludu, a bežeći od te težine sebe lišava ove lepote, jer prave lepote nema bez te težine. Pravu lepotu čovek ne može da doživi bez muke”, naveo je vladika Ilarion. On je poručio da Prebilovci sijaju istinom, da se ona jasno vidi. ”Istina se jasno vidi, ta istina Hristova koja sija je privilegija koju mi imamo. Došavši u Prebilovce mi sagledavamo istinu o celome svetu, isto onako kao što se sagledava istina u svetom gradu Jerusalimu. Tamo vidite svet onakav kakav jeste. Tako se i u Prebilovcima vidi da je istina ovoga sveta mučeništvo”, naveo je vladika.
Vladika Ilarion kazao je da da je želio da se u Prebilovcima razgovara i razmisli o tajni preobražaja gdje se zlo prevazilazi i ulazi u prostor nove tvari vaskrsenja Hristovoga gdje je grobnica, jama, prazna zato što se desilo vaskrsenje i to mjesto stradanja, užasa, agonije, trijumfa svake vrste izopačenosti postaje mjesto slave Božije, blagodatne sile i zapravo mjesto i prostor i vrijeme Novoga Zavjeta, prostor preobražene tvari.
”To je putovanje Crkve. Crkva Božija vodi ljude ka toj novoj tari, ka Gornjem Jerusalimu koji treba da se sjedini sa ovom čudesnom crkvom ovdje koja je po nadahnuću Božijem podignuta. Sam projekat je fascinantan i ona deluje kao grad sliven u jednu zgradu, kako se to govori u Svetom pismu, i kao da će ova crkva da nađe svoje mesto u večnom Gornjem Jerusalimu”, kaže vladika Ilarion.
On podsjeća da su mučenici koji su u najstrašnijim mukama imali nadanje na Boga i vidjeli i dalje dobro pred sobom, nisu imali snage i kapacitet da se bave zlom. ”Kao da su stupili u prostor savršene slobode da čovek ne može da vidi zlo, da ga previđa i prezire. Mislim da su to plodovi ovoga mesta i to nas uvodu i u prostor jednog postojanja, težine koja je osenjena neprolaznom večnom lepotom, osenjena večnim vaskrsenjem, blagodatnom silom Hristovom koga i očekujemo. Kao da su i mučenici i oni koji su preživeli, a koji su takođe mučenici, živeli i nastavili da žive tom blagodatnom Hristovom silom okrenuti ka njemu, a okrenuvši leđa zlu”, naveo je vladika.
Vladika Ilarion u više navrata je podcrtao da ne treba da se bavimo zlom. ”Ne treba zlo kao takvo da postane nešto čemu smo mi usmereni, pa makar želeli i da ga predupredimo. Treba da se faktografski stvari znaju, da se zna šta se desilo i ne treba da budemo naivni, niti nemarni u vezi sa vršenjem pomena, ali baš iskustvo ljudi koji su preživeli te jame strašne, koji su iz njih izašli je bilo takvo da se u njima nije video ni trag osvete, niti težnja ni pokušaj da se to zlo objasni. Oni su pred tim zlom nemi, tu nema rešenja, niti reči da se kaže, nego su oni samo od tog zla okrenuti. U dubini duše, kako sam čuo, su oprostili. Ti ljudi koje je ta stihija zahvatila su najnesrećniji ljudi za koje se treba moliti, jer paradoks naše vere i našega iskustva jeste da oni koji su poniženi i stradali, oni su u slavi nebeskoj, u blizini Božijoj i u radosti sada, a oni koji su trijumfovali u svojoj silini tu muku i bedu koju su nanosili drugima tada, preneli su svojoj deci, pa ovi opet svojoj deci i to eskalira u nekome zlu, koje daj Bože da prestane. Za te ljude, zločince i njihove potomke treba da se molimo da bi što manje zla bilo u svetu. U tom smislu nam je dat prezir, da bismo se trudili da preziremo zlo, da se ne bavimo njime, racionalno da ga obradimo, ali da to nikada ne uđe u naše srce i da nas to motiviše i bude uzrokom našeg dejstva, nego da budemo okrenuti ka Bogu, a zlo da preziremo”, naveo je vladika Ilarion.
On je poručio da Prebilovci sijaju istinom, da se ona jasno vidi. ”Istina se jasno vidi, ta istina Hristova koja sija je privilegija koju mi imamo. Došavši u Prebilovce mi sagledavamo istinu o celome svetu, isto onako kao što se sagledava istina u svetom gradu Jerusalimu. Tamo vidite svet onakav kakav jeste. Tako se i u Prebilovcima vidi da je istina ovoga sveta mučeništvo”,
Proslava Svetih mučenika prebilovačkih nastavlja se večeras služenjem večernje liturgije u Hramu Vaskrsenja Hristovog, a u nedelju 6. avgusta u Prebilovcima će biti služena sveta arhijerejska liturgija koju će služit više episkopa Srpske pravoslavne crkve.